Želimo da vam predstavimo jednu sliku iz Nove Nacionalne galerije u Berlinu. U Novoj Nacionalnoj galeriji možete videti moderne umetnike, poput Vorhola, Dalija, Pikasa, Rotka, Bakona… Berlin, grad u kome je na početku 20. veka vladala modernost: gejevi, moderni film, književnici i umetnici iz celog sveta.
Potom u taj Berlin ulaze nacisti, pa onda komunisti. A danas je taj Berlin opet jedan otvoren grad u kome se osećate prijatno šta god da ste. Ali pre toga, morate i vi prihvatiti njega.
Progon Jevreja, Roma, književnika, paljenje knjiga, svašta se dešavalo tamo. Na tom istorijskom mestu se dešavalo strašno zlo. Posle samog zločina mnogi su krenuli da preispituju kako se to moglo dogoditi. Šta je to bilo pa da su ljudi bili spremni na takvo zlo. Od profesora, filozofa, književnika, reditelja do umetnika. Naša je dužnost da uvek preispitujemo, kako se ne bi ponovilo.
Foto: Bez naslova, ulje na platnu, Gerhard Rihter, 04.02.1999.
Gerhard je pobegao iz istočnog dela još dok se zid gradio. Na zapadu je upoznao radove drugačijih umetnika. Poput Poloka. Počeo je tako da slika. Iako liči na Poloka, tehnika nije ista. Logori, spaljivanje, bežanje, Kristalna noć, sve to muči Rihtera.
Nekako je došao do fotografija iz koncentracionog logora Birkenau. Te slike su krišom prokrijumčarene u pasti za zube. Fotografije su crno-bele. Izložene su tek nakon Drugog svetskog rata. Birkenau kolekcija se sastoji iz četiri slike velikih dimenzija. Ispred vas stoji nešto što liči na Poloka, a u stvari se ispod krije užas. On je prvo preneo slike leševa, ljudi na putu do komore i preko njih pravio slojeve tako da slike vremenom nestaju i ne mogu da se vide. Ostale su samo mrlje.
Kako se oporaviti od toga? Kako umetnici da počnu ponovo da pišu, slikaju, snimaju filmove? Jedini način je da to izbacite iz sebe. A u ovom slučaju možda mu je Polok najbolje legao. Nikako drugačije niste mogli izbaciti iz sebe sve te negativne emocije nego uraditi nešto radikalno drugačije. I nakon takvih strašnih događaja možda više i nije bilo mesta za umetnost kakva je postojala ranije u Nemačkoj.
Na izložbi ćete naći i slike koje su krišom slikali zatvorenici iz logora. Potom je Richter u svojim kasnijim delima istraživao pravilne geometrijske oblike. To je bila sušta suprotnost od nekontrolisanih emocija i ekspresionizma.
Izložba se zove „100 Works for Berlin“.