Fotografije: Staatliche_Antikensammlungen
Grčka je samim Grcima od svog nastanka, a i kasnije, uvek bila inspiracija za stvaranje. Da li je to slika, nakit, vaza ili skulptura nekog boga, Grčka je uvek bila tu kao muza. Tako je pre nove ere grčki mit o Heraklovim podvizima bio inspiracija za pravljenje grnčarije na velikim predmetima nepravilnog oblika, ali i predmetima malih dimenzija. A grnčarija je uvek bila prisutna u ljudskim životima. Nekada naprosto zato što je neophodno da imate iz nečega da natočite vodu, da sipate vino, a nekada je tu i kao odraz bogatstva.
Zahvaljujući tim predmetima koji su do danas preživeli zemljotrese, krađe, putovanja, možemo malo bolje da razumemo svet koji je postojao pre 3.000 godina pa i više.
Proučavajući ovu vrstu umetnosti i divne vaze iz kojih su muškarci mogli da piju vino, jedu grožđe ili ostavljaju nakit možete učiti o Staroj Grčkoj, o Grcima koji su verovali u svoje mitove i koliko su im značili.
A možda ti isti mitovi i danas imaju težinu. Mi ćemo probati da sagledamo jednog junaka.
Herakle je kao Zevsov sin bio poznat širom Mediterana. Znali su ga po hrabrosti, spretnosti i muskulaturi. Od malena je bio toliko vešt i jak da su ga se svi plašili. Ali to je imalo svoju cenu. Nakon što je obuzet ludilom, koji mu je poslala Hera, ubio svu svoju decu, Herakle nije znao šta da radi kako bi se iskupio za zlodela. Odlazi kod Apolona i pita ga za savet. Ukoliko bude služio kod Euristeja i odradio 12 zadataka, odnosno 12 podviga Herakle će steći pravo na besmrtnost. Zločin će mu biti oprošten. I tako počinje njegova avantura.
Zanatlije su, osim što su bile vešte sa rukama, poznavale zanat vrlo dobro i znale koju boju da koriste, bile upoznate sa ovim pričama pa su Heraklove podvige verno oslikale na vazama, ćupovima, tanjirima. Neki od njih su izloženi u Minhenskoj Gliptoteci (Die Staatliche Antikensammlungen). Grčkoj su Heraklovi podvizi bili izuzetno važni. Možda su bili simbol hrabrosti, veštine, upornosti, prijateljstva, ali i osvete ili želje za pravdom. Sve zavisi iz kog ugla gledate.
Prvi podvig
Svojom mudrošću je pobedio Nemejskog lava koji je okolnom stanovništvu zadavao muke. Odneo ga je bogu Zevsu ponosno na ramenima i time ustanovio Nemejske igre.
Drugi podvig
I ovde je Herakle trebao da ubije čudovište, i to s telom zmije i devet zmajevih glava. Kako su nakon svake odsečene glave izrastale dve nove, a jedna je bila besmrtna, Herakle je shvatio da mu treba drugo oružje. Vatra. Nakon što je ubio Hidru, umočio je strele u otrovnu žuč.
Treći podvig
Stimfalijske ptice. Njih možete pronaći verno oslikane u Gliptoteci. To su ptice koje su imale bakarne kandže i kljunove. A perje im je od bronze. Ovaj zadatak Herakle nije mogao sam da reši, već mu je u pomoć pritekla ratnica Atena Palada. Ona mu je dala dva bakarna timpana u koje je trebao da udari kada ptice budu poletale, što je i učinio, i odmah potom ih ustrelio. I to onim istim strelama od Lernejske hidre, čija je žuč bila otrovna.
Četvrti podvig
Ovog puta je Herakle morao da uhvati neumornog Kerinejskog jelena. Nakon jurnjave koja je trajala više od godinu dana, Herakle ga je uhvatio. Međutim, naljutio je boginju Artemidu. Ali, kako je on uvek slušao bogove, a bio je i Zevsov sin, bilo mu je oprošteno.
Peti podvig
U svom petom podvigu Herakle je greškom ranio i ubio svog drugara Hirona. Ali je završio i ovaj zadatak. Ulovio je čudovišnu svinju i odveo je u Mikenu. Ona je bila toliko strašna da se Euristej sakrio u bronzani ćup.
Šesti podvig
Augijeve staje. Za jedan dan je trebalo da očisti staje. To je izgledalo nemoguće. Herakle pokazuje svoju lukavost i pamet time što tok dveju reka Alteje i Teneje preusmerava na staje i na taj način ih čisti. Za ovaj zadatak su mu obećali deo stada. Kako je prevaren, Herakle kreće u osvetu.
Sedmi podvig
U sedmom zadatku Herakle je morao da ulovi kritskog bika. Da bi to učinio napustio je Grčku i otišao na ostrvo Krit. Kritskog bika je kralju Minosu poslao Posejdon. Minos je trebao da prinese bika kao žrtvu, ali mu ga je bilo žao i kao žrtvu je prineo jednog od svojih. Posejdon se, kao što to biva kod temperamentnih Grka, naljutio i poslao biku besnilo pa je bik jurio po ostrvu i uništavao sve na putu. Međutim Herakle ga je uhvatio, seo mu na leđa i sa njim preplivao more sve do Peloponeza. Možete ga videti lepo očuvanog u Gliptoteci.
Osmi podvig
Euristej šalje Herakla u Trakiju da donese lepe i snažne konje. Toliko su bili snažni da su ih držali vezane gvozdenim lancima. A snažni su bili od ljudskog mesa. Herakle je uspeo da izvrši i ovaj zadatak, ali ga je dalje čekao obračun sa Diomedom.
Deveti podvig
U ovom podvigu Herakle se prvi put susreće sa ženama ratnicama. Ide u zemlju Amazonki po pojas kraljice Atine. Na tom pohodu Herakle je skupio malu družinu velikih ratnika. Do zemlje Amazonki je Herakle imao nekoliko bitaka, ali je sve savladao i stigao do krajnjeg cilja. Iako je Hipolita htela da mu mirno preda pojas, Hera se preobratila u Amazonku i otpočela borbu sa njim.
Deseti podvig
Sada je Herakle morao da ode do zapadnog dela Zemlje, tamo gde zalazi Sunce. Trebao je da dotera krave diva Heraiona, sina Hrisaora i Okeanide Kaliroje, u Mikenu. Na tom putu je prošao Afriku, podigao dva kamena stuba i stigao do sedmog okeana. Dalje je putovao u zlatnom čunu, ali kada je konačno stigao, morao je opet da se bori da bi uzeo plen. I ovoga puta mu je u pomoć pristigla Atena Palada. Tako je završio i svoj deseti podvig.
Jedanaesti podvig
Jedan od Heraklovih najtežih podviga, jer je ovog puta morao da ode u drugi svet, u Had i da ulovi troglavog psa Kerbera iz čijih glava izlaze zmije, a iz repa zmaj. Kao i uvek kada ga neko upita zašto dolazi, on je odgovorio da ne dolazi po svojoj volji već da mu je naređeno. Had mu je dozvolio da odvede Kerbera, ali samo ako ga ukroti. Pas je bio toliko strašan da je Euristej, pošto ga je Herakle doneo, zamolio da ga vrati u Hadovo carstvo što je Herakle i učinio.
Dvanaesti podvig
Na samom kraju Herakla je čekao najteži podvig. Trebao je da uzme tri zlatne jabuke od velikog moćnog titana Atlasa i da ih donese Euristeju. Zlatne jabuke su čuvale Atlasove kćerke koje su se zvale Hesperide. Sam vrt je čuvao zmaj koji nikada nije sklapao oči, a put do vrta niko nije znao. I tako je Herakle lutao po celoj Evropi i svetu gde je izvršavao Euristijeve zadatke dok ga nimfe nisu posavetovale kako da sazna gde se nalazi put do vrta. Kada je otkrio gde se nalazi Atlas koji drži celi nebeski svod, upitao ga je za tri zlatne jabuke. Njih dvojica su igrali igru lukavstva i na kraju je Herakle pobedio. Trebalo je da drži nebeski svod dok mu Atlas donese tri zlatne jabuke iz vrta.
Nakon svih ovih podviga i poteškoća koje su ga pratile, Herakle je nastavio da niže svoje podvige, stvara istoriju i da bude inspiracija skulptorima širom Sredozemlja.