Foto: Hronike Napulja, ceo prikaz murala, Napuljska katedrala, Italija, 2025. (c) JR
U Napulju, u „Galeriji Italije“ (Gallerie d'Italia) prošle godine (2025) bila je postavljena neobična izložba. Francuski umetnik JR, to je onaj što nikad ne skida naočare za sunce, bavio se jednom od tema koja vekovima opseda umetnike, bavio se gradom Napuljem.
Taksista nas je vozio nekih pola sata, iz centra Napulja u malo mesto nedaleko od grada, naravno, pričao je puno. Govorio je o tome da je Napulj samo formalno u Italiji, da ne voli severnjake, jer su poprimili nemački mentalitet, samo ih zanimaju pare i fensi stvari, da nije oduševljen ni čudnim Sicilijancima, da su mu najbliži Argentinci. Maradona tu igra važnu ulogu. Da je Napulj poseban jer je drugačiji, nije tvrdio da je to bolji grad od ostalih, niti da su ljudi bolji ili ispravni, niti da su superiorni, on je govorio da su oni u Napulju autentični, da su i dobri i loši na svoj način. Zato je taj gard toliko poseban. I sve dobro i loše što imate da kažete o Napulju oni će prihvatiti, neće se ljutiti sve dok im ne negirate autentičnost. Ako grad čitate u tom ključu biće vam jasno zašto je Maradona toliko važan za taj grad, bolje ćete razumeti Sorentina. Biće vam lakše kada pored vas proleti vespa u ulici punoj turista. Možete čak razumeti i prljavštinu i beskrajno mnogo ogrebanih automobila, jer kako se drugačije probiti i ostati čitav u tako uskim ulicama.
Autentičnost je, dakle, ključ za čitanje Napulja.
Dalje nije teško zaključivati, odgovor na pitanje zašto umetnici vole Napulj sam se nameće. Iako je čeznuo za Rimom, Karavađo se dobro uklopio u haos koji je, izgleda oduvek, vladao ulicama grada.
U „Galeriju Italije“ smo došli kako bi videli poslednju sliku koju je naslikao veliki barokni slikar. A pošto je onda ta slika smeštena na spratu morali smo da prođemo pored aktuelne izložbe u galeriji. Izložba u prizemlju ostavila je jak utisak na nas. Jedan autentični umetnik pokušao je da odgovori na pitanje koje smo sebi postavljali: „Who Are You, Naples?“. Ko si ti? Ko je ili šta je uopšte Napulj. Sasvim slučajno smo nekoliko meseci pre puta u centralnu Italiju gledali film „Visages Villages“, u anglosaksonskoj verziji „Faces Places“, koji se zajedno napisali i režirali, zajedno i „glume“ sebe upravo JR i velika Agneš Varda (Agnès Varda). To je priča o putovanju dvoje umetnika kroz ruralne delove Francuske, njih dvoje slikaju ljude koje sreću na putu, slikaju njihova lica i potom izrađuju velike fotografije portreta.
Autentičnost je pojam koji lako povezuje sve ono što je naizgled nepovezivo – JR, Napulj, ruralna Francuska, Karavađo, Varda…
JR je to prepoznao. Postavio je pitanje i dao je odgovor. JR je tokom jedne nedelje slikao stanovnike sedam napuljskih naselja: Pjaca Sanita, Pjaca Dante, Fuorigrota, Merđelina, San Đovani a Tedučo, Pjaca Kavur i Borgo Sant'Antonio Abate. U tim delovima grada je fotografisao ljude koje je slučajno sreo. Da je došao drugog dana ništa ne bilo isto, zapravo da je došao sat vremena kasnije sve bi bilo drugačije, ili da je samo izabrao druge ulice tih sedam naselja. Za sedam dana je uslikao 606 Napolitanaca.
Kuratori izložbe su to objasnili ovako:
U septembru 2024. godine, francuski umetnik Ž.R. je započeo dubinsko istraživanje složenog kulturnog identiteta Napulja. Tokom jedne nedelje, od 23. do 29. septembra, stanovnici sedam naselja bili su u centru pažnje. Tokom ovog intenzivnog perioda, prikupljeni su portreti i priče 606 Napolitanaca iz različitih društvenih i kulturnih sredina, koji su zabeležili suštinu Napulja. Da je projekat urađen nedelju dana ranije ili kasnije, bio bi potpuno drugačiji. Napravljen je od ljudi koji su bili tamo, u tom trenutku.
Njegove slike bile su postavljene na fasadi napuljskog Duoma (katedrala iz 13. veka). Mi tu neobičnu postavku nismo videli, u Napulj smo došli kasnije, ali je, srećom, izložba i dalje bila otvorena u „Galeriji Italije“.
Svi portreti rađeni su na crno-beloj fotografiji.
„Ko si ti, Napulju?“ je zapravo deo velikog umetnikovog projekta, tačnije serijala koji je nazvao „Hronike“ (Chronicles), to je bilo osmo poglavlje.
JR je serijal, kako ga stručnjaci nazivaju „serijal epskih participativnih murala“ započeo 2017. godine. Inspiracija su mu bili radovi velikog meksičkog muraliste Dijega Rivere (muž Fride Kalo).
Serijal možete pogledati ovde. Upravo na tom sajtu je objašnjenja ideja projekta:
Svaki rad je podrazumevao fotografisanje i snimanje stotina ljudi, pojedinačno ili u grupama, a zatim kolažiranje njihovih portreta kako bi se stvorila narativna i veoma realistična kompozicija koja se bavila mestom ili društvenim problemom. Učesnici su odlučivali kako žele da budu predstavljeni i upamćeni.
U Napulju su bila izložena još i tri murala iz te serije: prvi je nastao u Francuskoj (Chroniques de Clichy-Montfermeil), drugi na Kubi (Las Crónicas de Cuba) i treći u SAD (The Gun Chronicles: A Story of America).
JR nje slikao ljude u njihovom svakodnevnom okruženju, već su svi fotografisani u kontrolisanim uslovima. Na samoj ulici je sklapan, rasklapan i ponovo sklapan set sa zelenim platnom (to je urađeno da bi umetnik lako mogao da se oslobodi pozadine kako bi likove mogao lako da postavi u novo okruženje, drugim rečima, da bi mogao da montira fotografije na velikom muralu).
Napolitanci su pozirali, ali nisu glumili nekog drugog, već su predstavljali sebe vrlo svesni procesa u kome učestvuju. Većina fotografa želi da uhvati živi momenat, kada subjekt ne zna da ga slikaju, to se smatra autentičnom uličnom fotografijom. JR je autentičnost postigao na drugi način, rekao je Napolitancima da budu to što jesu kako bi upravo to zabeležio fotoaparatom. Potom je te slike rekontekstualizovao. Rezultat nije bio neki fejk, nešto manipulativno, rezultat je dao odgovor na pitanje iz naziva izložbe. Dobili smo jedan od mogućih odgovara, zapravo, dobili smo potvrdu o autentičnosti grada. Možda više od toga i ne treba tražiti od umetnosti.