Ako se nađete u Bavarskoj i ako istražujete jezera, a ima ih dosta, zaustavite se negde na pola puta između Minhena i Austrije, blizu jezera Kohel (Kochel See). U toj nedođiji, tačnije prirodi ćete pronaći muzej, da baš muzej i to pun slika čuvene grupe „Plavi jahač“.
Franc Mark (Franz Marc) je bio jedan od osnivača grupe „Plavi jahač“, koja je delovala pre svega u Minhenu, zajedno sa Vasilijem Kandinskim i Augustom Makeom.
Mark je rođen u Minhenu, a leta je provodio na Kohel jezeru zajedno sa familijom. U Markovim slikama možete pronaći bezbroj životinja. Jeleni, magarci, konji, psi, majmuni. I sve je prekriveno nekim pastelnim bojama koje su ujedno tako uklopljene da vas uvuku u sliku. Ljubav prema životinjama verovatno dolazi od boravka u prirodi. A zelenilo šuma i plavetnilo jezera ne možete izbeći ako živite u Bavarskoj.
Takođe je jasno da je Mark voleo konje. Dok je služio vojsku naučio je i da jaše. Franc je isprva upisao studije filologije, ali je potom odlučio da se prebaci na slikarstvo i da pođe očevim stopama.
Na njega su uticali i drugi slikari. Iako je slikao prirodu, bio je inspirisan Vinsentom Van Gogom i Polom Gogenom što se po bojama i konturama može lako primetiti, on je zajedno sa svojim kolegama razvijao neki drugi stil. Kada se pridružio Kandinskom počeo je sve više da preuzima kubistički stil.
Ako želite da vidite Franca Marka, možete naći njegove slike po celoj Nemačkoj. U Dizeldorfu, Berlinu, Minhenu, Frankfurtu… Ima ih i u Americi. Mi danas izdvajamo jednu iz muzeja „Kochel See“ koja je obeležila ovogodišnju izložbu. U pitanju je slika na kojoj je naslikana grupa majmuna. Sliku je nazvao „Affenfries“ (Majmunski friz). Naslikana je 1911. godine.
Njegove slike su najviše bile inspirisane životinjama. Njih je prikazivao ili kao izdvojene figure poput konja, jelena ili kao harmonične grupe poput ovih majmuna ili magarca. Slikajući većinom domaće životinje, ovog puta se odlučio da prikaže one egzotične. Izgleda kao da je koristio tehniku kubizma, a boje su bile kontrastne poput nestandardnih crvenih planina, zelenih biljaka, ljubičastih majmuna koji zajedno skladno trče. U njegovim slikama prvo što možete primetiti jeste realna anatomija životinja. Vidi se da ih je poznavao i pokušavao to da prikaže što uverljivije i primetnije. Franc kao da je pokušavao da nas navede da razumemo prirodu, njen značaj i pokušamo da je sačuvamo. Mogli bi ga doživeti kao nekog aktivistu tog doba.
Mark je verovao da životinje poseduju izvesnu pobožnost koju su ljudi odavno izgubili.
– Ljudi bez pobožnosti, a posebno muškarci, nikada nisu dotakli moja prava osećanja. Ali životinje sa svojim osećanjem života probudile su sve što je bilo dobro u meni – napisao je slikar 1915. godine.
Do 1907. godine se gotovo isključivo posvetio predstavljanju životinja u prirodi. Iako je dobro poznavao anatomiju, njegov cilj nije bio zoološka tačnost, već je težio da uhvati suštinu svake životinje.
Da bi upotpunio ovu slikovitost, kroz koju je izražavao svoje duhovne ideale, Mark je razvio teoriju simbolike boja. U pismu kolegi umetniku Avgustu Makeu iz 1910. godine, Mark je pripisao bojama emocionalne vrednosti.
– Plava je muški princip, opor i duhovan. Žuta je ženski princip, nežan, veseo i duhovan. Crvena je materija, brutalna i teška i uvek boja kojoj se suprotstavljaju i koju prevazilaze druga dva.
Na kraju jedan biser koji nije direktno povezan sa slikama. U jednoj sobi iza zavese skriveno je nešto posebno, što morate sami pronaći. Iza zavesa se kriju veliki stakleni prozori od poda do plafona i stolice na kojima se možete udobno smestiti i u tišini posmatrati neverovatan pogled na predivno jezero. Jezero je naravno čisto, možete se kupati u njemu. Ako ste hrabri, to možete uraditi čak i u oktobru.