Jedna pevačica, jedan muzičar i tri pesme. Sve je sporo i melanholično, osim montaže. U sva tri spota muzika se izvodi uživo, ali je slika izmontirana u relativno brzom tempu, u odnosu na samu muziku čak i prebrzo, ali to ne smeta. Sve je prepaljeno jakim svetlom pa izgleda kao da su njih dvoje u nekoj magli ili u virtualnom prostoru. Brza montaža služi da nam prikaže detalje lica, ruku, ramena, instrumenta, ruku kako sviraju. Sva tri spota snimljena su u istom prostoru, istim stilom, ali nisu spojena u celinu, čak ih i ne potpisuje jedan reditelj.
Reč je o tri pesme Lane Del Rej (Lana Del Rey): „Video Games“, „Blue Jeans“ i „Born To Die“. Sve su snimljene u istim scenskim i svetlosnim uslovima, kao i u istim kostimima. U dve pesme muzičar svira klavir, a u jednoj gitaru. Sva tri video rada su potpisana sa „Live At The Premises“.
U „Born To Die“ nas uvodi klavir. „Blue Jeans“ izvode glas i gitara, a „Video Games“, se vraća klaviru. Lana Del Rey peva kao da se igra, svaki deo pesme je malo promenjen, variran, makar u detalju. Pri tom kao da je malo odsutna, kao da je i sama melanholična – ona je ono što peva. Onako utopljena u previše svetla izgleda pomalo nestvarno, glas joj je čas dubok, čas visok, taman toliko da nas podseti šta može sve da otpeva. Ovo jeste pop muzika, ali se opasno približava margini, mnogo je bliža rubnim muzičkim područjima nego centru. Ipak, slušaoci joj ne manjkaju.
Tri pesme koje je izvela u okviru projekta „Live At The Premises“ velika su preteča onoga što će raditi Bili Ajliš (Billie Eilish). To je jedna stabilna linija umetničkog popa, muzike koje je slušljiva, ali nije plitka, niti pokušava da vam preplavi sva čula kako bi vas dovela u stanje otupljene euforije. Ovo je ipak muzika za osamljivanje i razmišljanje. Melanholična žena u svetlost peva o melanholiji. Idealno za naš mali sajt.
Pesme poslušajte ovde:
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.