Popova depresija

Igi Pop (Iggy) je poslao poruku kolegi muzičaru. Pitao ga je da zajedno prave muziku. Poruku je primio mnogo mlađi kolega Džoš Homi (Josh Homme, osnivač, gitarista i pevač benda „Queens of the Stone Age“). Bio je iznenađen. Kum panka i legendarni muzičar i glumac ne sedi na prestolu i uživa u statusu koji mu se, uzgred, ne može ni osporiti. Igi Pop više voli da i dalje stvara. I to radi, moglo bi se reći, na vrhunskom nivou.

Igi Pop i Džoš Homi potom su se čuli telefonom i bez mnogo problema su dogovorili saradnju. Potom je Igi Pop poslao neke stihove i svoje beleške još iz vremena dok je sarađivao s Dejvidom Bouvijem. Nekoliko meseci kasnije Homi je poslao stihove Popu. Imali su dosta ideja na jednom mestu, ništa nije bilo završeno. Imali su taman koliko im treba za ulazak u studio.

Spakovali su kofere i otputovali u malo mesto u Kaliforniji koje nosi čuveni naziv: Joshua Tree. Upravo tamo je smešten studio „Rancho De La Luna“.

Taj studio nalazi se u pustinji, što je važno za album koji vam preporučujemo.

U studiju su pored Popa i Homija došla još dvojica muzičara – Din Fertita (Dean Fertita, gitarista i klavijaturista u bendu „Queens of the Stone Age“, Homijev kolega, dakle) i Mat Helders (Matt Helders, bubnjar benda „Arctic Monkeys“).

Rezultat te saradnje je moderni klasik, album „Post Pop Depresion“.

Veliki Igi Pop vodio se intuicijom. Osetio je da će, baš u tom trenutku, saradnja s Homijem i ekipom doneti respektabilan umetnički rezultat. Kritičari govore o inteligentnom delu, o delu u kome se peva o seksu i smrti, erosu i tanatosu, kao i delu koje, po ko zna koji put, dokazuje da je Igi Pop genije.

A svi znamo da genijalci ne idu u penziju. Čini se da će Pop stvarati i pevati sve dok bude mogao da diše, a to se mora ceniti. U njegovom slučaju, moram dodati, stvarati i pevati ne znači odrađivati, živeti na staroj slavi, iako mi ni to niko ne bi zamerio, ne znači ni recikliranje muzike iz prošlosti, ne znači pravljenje albuma samo zbog publiciteta i povoda za turneju. Ništa od toga. Igi Pop stvara jer mora, jer ga gone demoni koji mu ne daju mira dok sve to ne stavi na papir i potom pretvori u muziku, a kada izađe na scenu on peva, bolje rečeno daje publici sve što ima da ponudi.

Slušati tokom vožnje i kad ne nameravate da se pomerate; slušati kad baš i niste raspoloženi, a i kad ste veoma dobro raspoloženi; slušati solo, sa slušalicama u ušima, slušati u masi, sa što više ljudi; slušati napolju i unutra… Shvatili ste. Ovo je album koji se prilagođava vama, da biste se vi prilagodili njemu. Kako to postiže, nemam pojma, ali znam da radi.

Album poslušajte ovde →.