Priča o Ircima i svima nama

Džojsova zbirka priča „Dablinci“, najpoznatija po priči „Mrtvi“ po kojoj je čak snimljen film, može nam poslužiti kao svojevrsni vodič za upoznavanje tih dalekih Iraca poznatih po pivu i viskiju. I svetom Patriku. Ona nam pokazuje da nama sa juga ili sa istoka, ti Irci što pričaju čudan engleski jezik i nisu toliko daleki.

Džojs je svoje Irce sveo na pravu meru, a nas čitaoce je vodio kroz karakter onako kako je čoveku najprirodnije to nešto da posmatra, od početka do kraja, od kolevke pa do groba.

Džojs je napisao jedinstvenu posvetu svojim Ircima, ali onako kako ju je on zamislio. Opisao je svoj Dablin do detalja, prikazao karakter svih slojeva Iraca, od najnižeg do najvišeg. Tako nas i sama knjiga vodi, zbirka priča počinje sa mladošću, na ulicama Dablina, skromnim kućama i to kada smo još deca, pa smo u pubertetu i imamo ljubavne probleme i zatim završava serijal s pričom Mrtvi.

Sve vreme Džojs piše fantastično. Rečenicima se možete samo diviti. Nesrećnom Džojsu nije bilo lako da izda ovu knjigu. A to nije ni čudno. Ipak on piše o Dablinu, Irskoj i ljudima u Irskoj sa svim svojim manama (vrline su tu samo da ne bi sve bilo o nama). O njihovom alkoholizmu, odsustvu empatije, sklonosti da prevare nekog. Njegovi Dablinci nam pomažu da uvidimo da naš mali i bedni svet nije jedini na svetu. Postoji još dekadentnih društava koja nisu spremna da odrastu.

I baš je pokazao tu nezrelost u priči „Ivlin“, priči o nesrećnoj devojci koja odrasta pored dva brata, ali odrasta sama i nevidljiva. Ona nema nikakav status u porodici, pa samim tim i u društvu, niti ima priliku za lični razvoj. Uvek je bila nipodaštavana, ceo život sa ocem koji je tuče i maltretira. I tako skuplja hrabrost da sve napusti. I kada zaista odluči da pođe sa momkom koji joj je našao dom daleko od oca i braće, ona ostaje nema.

U priči „Arabija“ pripoveda o pubertetu mladih Dablinaca, posebno jednog koji se zaljubljuje do ušiju. Džojs nas maestralno podseća na igranje po ulicama, skrivanje noću, špijuniranje drugih i laganje.

I dok iza nas ostaju stranice i stranice raznih likova, mladih, zaljubljenih, prevarenih, tužnih, stižemo do vrhunca ne samo priče, već i književnosti uopšte. Stižemo do priče „Mrtvi“. Priče koju možete iščitavati bez prestanka koliko god puta hoćete. Pokazao nam je na poslednjim stranicama knjige koliko je čovek nekada nemoćan da ga čak i mrtav čovek može poniziti.