Evo nas u septembru… Stiže jesen (obrnut red ovih reči bi zahtevao il’ „dunjo moja“ il’ „ja se neoženih“, pa jest’ da nije poetski, ipak je bolje ovako).
Mirne demonstracije, više i nisu tako mirne, ali je i upotreba sile od strane državnih organa ne samo neprimerena, nego i u većme preterana…
Ipak, moram da primetim, da se sa strane demonstranta više ne vidi jasna volja da demonstracije i/ili protesti ostanu u „gandijevskom“ maniru. Narativ je ostao isti, mirno i dostojanstveno, ali izvedba, posebno posle gotovo 11 meseci na ulici, više nije tako miroljubiva kako se priča.
Dešavanja ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, smo svi videli u živom prenosu.
Desilo se otprilike ovako…
Još u toku dana, na više lokacija u Novom Sadu, primećene su jake policijske snage u punoj opremi za razbijanje demonstracija. Šlemovi, oklopi, štitovi, palice, čak i duge cevi… Primećen je i veliki broj policijskih vozila, što džipova, što marica. Svi smo znali da su tu, da ih je mnogo i da će sigurno reagovati na najmanji izgred… Bilo je i onih koji su verovali da će policija reagovati bez obzira na sve, odnosno bile demonstracije mirne, ili ne. Jbg, nisu bile mirne…
Skup je počeo u 19:00 časova, na uglu Bulevara Cara Lazara i Stražilovske ulice. Došlo je jako puno naroda, ne bih da licitiram, ali radi se o par desetina hiljada. Zaista je bilo mirno i dostojanstveno… Posle tišine za stradale, krenulo se prema filozofskom fakultetu.
Kordon policije je stajao ispred ulaza u fakultet, ispred njih je metalna ograda koja ih razdvaja od mase, a iza ograde su demonstranti.
Mnogo sveta je ispred, skandira se, pumpa se… Policija stoji. Sporadično, prema policijskom kordonu lete plastične flaše i po koja baklja… Ništa bitno, niti mnogo, ali ipak… Kordon i dalje stoji ispred ulaza i ne reaguje. Počinje nekakvo gurkanje u prvim redovima i grupa maskiranih mladića ruši ogradu koja razdvaja demonstrante i policiju, i kreće (biću potpuno neutralan, obzirom da ne znam namere ovih mladića) prema ulazu u fakultet, koji štite policajci.
Ovo je trenutak kada je policija počela da reaguje! Dakle u momentu kada je srušena ograda koja deli policiju i demonstrante, odnosno u momentu kada su ti maskirani mladići krenuli ka ulazu u fakultet (ka policiji) je momenat kada je kordon policajaca krenuo da razbija demonstracije.
Ovo je takođe i trenutak kada se počinje sa zaista prekomernom upotrebom sile od strane policije, ne samo kod Filozofskog fakulteta, nego duž Bulevara Cara Lazara, između mosta Duga i tržnog centra Promenada. Policija je koristila suzavac, biber sprej, palice, štitove i da sad ne nabrajamo i svako ko im je stajao na putu, je primenom sile sklonjen. Neko je dobio batine, neko je uhapšen i priveden, neko je završio u hitnoj… U svakom slučaju, demonstracije su razbijene i od jednog dostojanstvenog događaja, nastao je potpuni užas.
Ko je kriv, nije na meni da sudim.
Ako gledate režimske medije, za sve je kriva razularena masa, koja je htela da zapali fakultet.
Ako gledate N1, Novu, krivci su „ubačeni elementi“ i sve je izrežirano kako bi policija imala opravdanje za nepotrebno batinanje mirnih građana…
Ne ulazim u krivicu, ali…
Znali smo… I niko nije stavio redare između demonstranata i policije, koji, ako već ne bi sprečili „ubačene elemente“ da izazovu incident, bar bi nesumnjivo odvojili studente od nasilnika.
Kao da se želeo incident i kao da se namerno dizala tenzija!
Šta da kažem… Nije trebalo, ali desilo se!
Zašto sve ovo pišem i posebno zašto pišem ovako. Izgleda kao da opravdavam policiju, ili ne daj bože režim.
Pa, bliži se 01. novembar… Godišnjica pada nadstrešnice!
Već se pričao o nekakvom „Majdanu“, obojenoj revoluciji… nije vam moglo promaći!
Prvi novembar ne sme da se zaboravi!
Mora se izaći na ulice, bila kiša, sneg, oluja.
Kada, ako ne tog prvog?
Ako se prvog u novembru ne izađe, džabe je 15. mart, džabe je Vidovdan… Džabe sve!
Ali moramo biti i spremni i pametni… Na sve!
Na policiju, na batinaše, na suzavce, na „ubačene elemente“, na zvučni top, šok bombe, suzavce, pirotehniku… na provokacije svih vrsta!
Na pokušaje razdora i podela, na klipove, na štapove i na šargarepe!
Na medije… i jedne i druge!
Na uzavrelu atmosferu i tanke živce!
I moramo pokazati dostojanstvo, empatiju i zajedništvo.
Svi će uraditi sve što mogu da nas pokažu gorima neg’ što jesmo, a samo mi možemo pokazati kakvi smo!
Podsetiću, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kraljevu i Novom Pazaru, posle najmasovnijih demonstracija koje je ova zemlja ikada videla, studenti su počistili za sobom!
Počistimo i sad!