Prođe i prvi utorak u novembru… Utorak k’o utorak, rekli bi, ali ovaj i nije baš običan. Došao je posle prvog ponedeljka u novembru! Eeeee, bato… nije to mala stvar!
Svake četiri godine, prvog utorka, posle prvog ponedeljka u novembru, održavaju se predsednički izbori u SAD. Zvuči nekako mistično, bezmalo magijski… prvi utorak, posle prvog ponedeljka u novembru…
To mu dođe prvi utorak, posle prvog ponedeljka, nakon noći veštica…
Hmmmm, moram im odati priznanje za dramaturgiju! Baš umeju!
Sigurno postoji neka sjajna priča zašto je baš ovaj dan izabran kao izborni (istražiću za sledeći put, imam četiri godine), ali evo „zvanične“ verzije…
Nikakva mistika, nikakvi masoni… Odabir izbornog dana nema nikakve veze sa Mesecom u vagi, niti konjukcijom retrogradnog Merkura sa Jupiterom na šestom stepenu škorpije… Razlozi su krajnje praktični…
Prvi utorak posle prvog ponedeljka, kao izborni dan, „ustoličen“ je 1845. godine, iz vrlo praktičnih razloga… Kao prvo, morao se izabrati jedan dan kada će se u svim državama održati izbori. Zaista, drastično manje šanse za manipulaciju su ukoliko se izbori svuda održavaju jednovremeno… Potom, novembar je mesec koji pada odmah posle jesenje žetve, ali pre jesenje (ili zimske) sadnje (odnosno sejanja). Sredinom IXX veka, Amerika je najvećim delom bila poljoprivredna država. Novembar je logičan izbor, jer glasači imaju najmanje obaveza, a za razliku od zime (od kraja novembra do kraja marta), jesen i nije toliko hladna da bi demotivisala izlazak na izbore… Fiksan dan (određivanje tačnog datuma) nije baš zgodno rešenje, može pasti za vikend, ili u neko nezgodno vreme, pa je odlučeno da se umesto datuma, opredeli dan. Ali zašto baš utorak? Pa eto, u to vreme, 1845. nedelja je bila rezervisana za crkvu, a sreda je bila vašarski (pijačni) dan… Obzirom da je najveći deo stanovništva živeo van gradova, morali su da putuju, da bi ostvarili svoje pravo glasa, pa… imaju ponedeljak, prvi u novembru za odmor i put, i u utorak se glasa… Kako bilo onda, tako je do danas, odnosno do juče…
Pitate se što vam sve to pričam?
Pa, hteli to priznati, ili ne, ipak „svi mi živimo u Americi“ (Rammstein, 2004. pesma Amerika) i ne može da nas se ne tiče šta se dešava tog prvog utorka posle…
Utisak je da se „praznik demokratije“ nije pripremao baš za slavlje… Za samo vek i po, od labave zajednice siromašnih poljoprivrednika, do nuklearnog naoružanja, putovanja u svemir i interneta. Od izrazito religiozne, gotovo zadružne zajednice, do LGBTQ+, od muškarca i žene do najmanje 72 roda!
Amerika je podeljena, a podele su takve, da ne mogu da zamislim društvo (osim upravo američkog) koje ne bi popucalo, ili čak zapucalo!
Polarizacija unutar društva, dovela je i do političke polarizacije… A „mediji“ su jedva dočekali, dižući tenziju do usijanja! Pretio nam je „sudnji dan“, „gašenje demokratije“ i šta sve već ne! Amerikanci su (bili) pred „istorijskim“ izborom! A ovi „istorijski“ izbori su sukobili muškarca protiv žene, kao da Tramp već nije pobedio Hilari… Belog čoveka, protiv obojenog, kao da Obama nije pobedio Mekejna… Konzervativca protiv liberala, baš kao i uvek do sada! Svima su puna usta „prljave kampanje“ kao da su sve do sada bile čiste… Ma hajte molim vas…
Ne mogu da se otmem utisku, da je jedino što je zaista „istorijski“ u ovim predsedničkim izborima, to je da su u skladu sa aktuelnom mentalnom sposobnošću modernog birača, celu kampanju sveli na najobičniji rijaliti! 30 sekundi pažnje i posle više ne mogu… Daj nešto drugo!
Zaista, događaji su se smenjivali neverovatnom brzinom, kao u holivudskom filmu, ili nekoj reklami… Imali smo krivični „porno“ proces, pa špijunsku aferu, potom kognitivno upitnog predsednika, pa njegovo povlačenje, pa foto robot demokratskog kandidata (visokoobrazovana obojena žena), pa najbrže skupljenih tri milijarde dolara za kampanju i na kraju atentat uživo! Sve i da je za Holivud, mnogo je!
Kao u svakom rijalitiju, svi smo se tresli od uzbuđenja! Komšinice su na kafi komentarisale i zauzimale strane! Falilo je samo da šaljemo SMS, ko ostaje, a ko ispada iz izbora „Farme“…
A na kraju…. ništa! Tresla se gora, rodio se miš! Kao trejler za loš film! Navuku te, platiš kartu, pogledaš, kad ono… Nikakva drama, nikakav štos, baš ništa… Od početnog stanja da je „tesno“, da „svaki glas odlučuje“, pa do proglašenja pobednika izbora, prošlo je manje od 12 časova… Stvarno neizvesno!
Podsetiću, na prošlim američkim izborima, čekali smo puna 4 dana da Bajden proglasi pobedu. Danas…nisu se čak ni „igrali“ neizvesnosti, pa su i „poštanski“ glasovi bez uticaja na objavljene rezultate! Nema ni „klasične“ drame da l’ će se ponovo brojati neke države (ovo je redovna pojava od Buša mlađeg i afere Florida), čak ni reda radi… Izborni štab demokrata se u izbornoj noći skoro pa ispraznio, a Kamala Haris nam se danas (sreda) neće ni obratiti! Čak ni da je „pokradena“…
Kako stvari stoje, posle svega, prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru 2024. godine, pobedio je Donald Tramp… mada, hajde da sačekamo konačne rezultate!
Iskreno, mene više interesuje šta će i kako će biti posle. U sredu i četvrtak. Pa u decembru, julu…
Jer za razliku od američkih izbora, vremena u kojima živimo, zaista su istorijska!