Put popločan lošim namerama

Knjiga „Izvori totalitarizma“ Hane Arent jedno je od ključnih dela političke filozofije. Knjiga koja nas uči kako da promišljamo politiku, kako da razumemo uzroke i posledice, sve to na primeru totalitarizma. Hana Arent objašnjava kako je čovečanstvo došlo do koncentracionih logora, to nije bila odluka jednog čoveka, već je put bio dobro popločan lošim namerama elita kako na zapadu tako i na istoku.

Ipak, totalitarizma nema bez masa. I to nezainteresovanih, siromašnih i apatičnih ljudi koji samo čekaju da im neko kaže da su upravo oni posebni i drugačiji, da nema budućnosti bez njih. Te mase ljudi koji su razočarani u politiku i koji su prestali da učestvuju u društvenom životu, lukavi diktatori lako hvataju u mrežu. Hana Arent koristi odličan termin za njih, kaže da su atomizovani, da su izbačeni iz društva, iz odlučivanja o javnim pitanjima i da više nisu imali šta da brane, nisu pripadali nijednom društvenom staležu, bili su sami, bez nade, interesa i želje da se bave „odvratnom“ politikom.

Taj krem nije teško pokupiti, samo treba nabaviti što veću kacu u koju će svi upasti. Najbolje odjednom. Ti ljudi nisu zainteresovani za probleme koji ih tište, već za velika, vekovna pitanja, za probleme nacije koje treba rešavati. To je zapravo bio beg od stvarnosti, a totalitarni sistemi su ih usisali s lakoćom jer su ponudili upravo to gde su i sami bežali – u veličanstvenu prošlost koju treba braniti od ljudi koji hoće da im je unište. Tako je običan, mali čovek postao čuvar u koncentracionom logoru. Tu je bio na velikoj dužnosti, tu se upisivao u istoriju, jer je rešavao hiljadugodišnji problem.

Pokreti cvetaju kad se uništi realnost. Umesto rešavanja svakodnevnih, često egzistencijalnih problema, totalitarni pokreti ponudili su stabilnost, ali su takođe tim ljudima dali na važnosti. Više nije bilo problema koji su ih do skora mučili, neko je došao da ih reši, a taj do skora uplašeni čovek sada je postao pesnica sistema. Laž je zamenila sve. Ljudi koji su u modernom društvu ostali bez stabilnih temelja postali su snaga novih režima.

Za delo Izvori totalitarizma poznavaoci kažu da je „političko-filozofski klasik“, kao i jedna od bitnih knjiga našeg vremena. Hana Arent duboko promišlja sve probleme o kojima govori, raspravlja s teoretičarima koji su pre nje pisali o ključnim temama ove knjige, ali i pažljivo iznosi mnogobrojne primere koji potvrđuju ili opovrgavaju tezu. Teško je i zamisliti kako su tekle pripreme za pisanje Izvora, ali je nesumnjivo da je morala da čita i promišlja stotine knjiga i hiljade dokumenata iz raznih arhiva.

Arent uspon totalitarnih vođa vidi u usponu antisemitizma i kolonijalnog imperijalizma u 19. veku. To su dve baze iz kojih će izniknuti dva najveća totalitarna pokreta: nemački nacizam i sovjetski staljinizam.

Izvori totalitarizma nije „teška knjiga za čitanje“, nećete s rvati s terminima i lavirintima od rečenica. Lako se čita, čak je i uživanje čitati je, jer je Hana Arent pisala i s književnim ambicijama, iako nije reč o fikciji. Međutim, problem je ogroman broj informacija, tumačenja, citata… Ako podvlačite dok čitate, kao što ja radim, onda će vam svaka stranica biti podvučena. Arent ne dozvoljava sebi prazan hod, a to zna da bude teško za čitaoce, posebno za one koji žele da zapamte sve ono što smatraju da je važno. To neće moći da urade nakon prvog čitanja. Zato nije dobro uzeti ovu knjigu u biblioteci ili je pozajmiti. Potreban vam je vaš primerak koji niko druge neće dirati, jer je ponovo čitanje obavezno. A s obzirom na rast populizma, delo Hane Arent može biti i vodič za razumevanje sadašnjosti. Po svemu sudeći nije teško zaglaviti u novom totalitarizmu. Svakako je mnogo je lakše od uspostavljanja i održavanja demokratskog sistema.

By Gasitis

Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.