Foto: Ambasador (wallpaper Retro Artistic)
Pa… izgleda da smo svi mi iz pra-„generation X“ i pra-milenijumske ere, imali neki svoj, lični, krajnje emotivan odnos sa, u najmanju ruku kontroverznim Borisavom Đorđevićem i Ribljom Čorbom! Svašta je napisano o njemu u ovih poslednjih 10 dana od njegove smrti, tako da je malo šta ostalo da se kaže…
Za Riblju Čorbu sam prvi put čuo (a da mi je „ostalo“ u sećanju) u prvom razredu osnovne škole. Godine 1981. izašla je Mrtva priroda, neprikosnoveno najprodavanija rokenrol ploča u SFRJ, sa preko pola miliona prodatih primeraka, a odmah potom i turneja na kojoj je snimljen živi album „U ime naroda“. Išao sam u prvi razred osnovne škole i Čorba je svirala u bioskopskoj sali u Baču. Neću vas lagati, kao đaku-prvaku u SFRJ, crtani u 19:15 mi je bio važniji od bilo čega na svetu, a tadašnji „bog“ se zvao Branko Kockica… Kakav rokenrol, kakve gitare, kakvi ideali… No, ipak, sećam se uzbuđenja koje je gostovanje čupavih buntovnika, bar na kratko proizvelo u „gradiću Pejtonu“. Nisam bio na koncertu, ali „svedoci“ kažu da su protutnjali kao brzi voz i da takva svirka nikada nije viđena u našem malom mestu, a u to „komunističko“ vreme ih je baš bilo! Detinjstvo je manje-više teklo srećno i bezbrižno, uglavnom uz loptu, klikere i žmurke… Muziku uglavnom nisam slušao, niti sam imao na čemu… Malo kod ujaka na gramofonu, ali to je bilo baš zanemarljivo… Jedan TV u kući, u dnevnoj sobi, stari radio, takođe rezervisan za odrasle i to je to… Za rođendan 1985. godine (peti razred osnovne škole) dobio sam na poklon kasetofon sa duplim dekom! Veliki srebrni ITT. Mojoj sreći nije bilo kraja!!
Prva kaseta koju sam kupio od svojih para, bila je Osmi nervni slom… Osmi album Riblje Čorbe, sa mega hitom Amsterdam! Beograd, velika prodavnica ploča i kaseta negde u Makedonskoj, deda i ja… mart 1986., album tek izašao, deda mi kupio Edija Granta (naravno zbog Amsterdama), Bajagu i Plavi Orkestar, a ja – Čorbu! Na tom albumu se nalazi jedna od meni (možda i naj) omiljenih pesama… Prokleto sam… Tad mi naravno nije bila omiljena, ali… Do kraja tog petog razreda imao sam sve Čorbine albume (naravno presnimljene, kako drugačije?) i sve pesme sam znao napamet! Komšije su zaista htele da me biju zbog preglasnog rokenrola… Sledeće 87. sam nabavio i prvu knjigu poezije Hej Sloveni… I, polako, od dečaka sam rastao u čoveka.
Neverovatno je koliko je tih ranotinejdžerskih godina, baš Čorba uticala na mene… Taj spoj lirskog i urbanog, divljeg i nežnog, sa beskompromisnim zahtevom slobode, obeležilo je ceo SFRJ rokenrol. Način na koji je Bora slagao stihove i gradio pesme, niko, ni pre, ni posle njega, nije uspeo! Zamislite…Svanulo je iznad crkve svetog Marka… jedna zaista uzvišena, bezmalo sakralna slika… Koliko čovek mora da bude genijalan da sa sledećim stihovima „čistači u žutom ulice su prali“ ne naruši momenat sakralnosti, ali doda notu koja prethodnu sliku čini potpuno živom i životnom… i otvara vrata svemu što nas je udarilo u pesmi Dobro jutro! I ovo ne samo da nije jedina, već je jedna od pregršt takvih pesama! Setite se, znate i sami sve stihove napamet…
Početkom srednje škole dolazi pank, pa metal, pa… kao i svaki Juda, odrekao sam se Čorbe! Trebalo mi je da ostarim da joj se ponovo vratim… No, bar je nisam prodao, ni Čorbu ni sebe!
Gledajući unazad, moralna vertikala svega u šta verujem, svega što me čini onim šta jesam i sve ono od čega ne mogu da odustanem, nalazi se u stihovima Riblje Čorbe i Bore Đorđevića…
Ovaj tekst nema pretenziju da mu bude epitaf, sam ih je za života napisao i otpevao bar sedam… Nije mi želja ni da ispoštujem onu „o pokojniku sve najlepše“…
Više je potrebno da kažem jedno HVALA! Za sve…