Sve počinje lagano, ambijentalno pa i folk – akustična gitara, slajd gitara i violina. Uvod traje kao cela pesma. Nema pevanja. Tako ulazimo u pesmu koja traje skoro 20 minuta, tako ulazimo u „Winter’s Ghost“, u svet zimskog duha. A onda, u šestom minutu autor dodaje hor i bubnjeve.
U devetom minutu zimska idila se pretvara u pakao. Nema više ništa lagano, ambijenta i folka, slušamo strašan i mračan metal – black metal. Prvi put čujemo glas i to glas iz dubina pakla.
Pesma se našla na prošlogodišnjem albumu „The Rime of Memory“. Bend se zove „Panopticon“, a zapravo iza njega stoji samo jedan muzičar – Ostin Lun (Austin Lunn). Nekada on sve sam svira i snima, a nekada zove gostujuće muzičare.
U 13. minutu (vratimo se pesmi i fudbalskoj terminologiji) buka jenjava, vraćamo se akustici, ali s dron podlogom. Ponovo smo u ambijentalnoj zimskoj idili. Na to se lepe metalski glas i bubnjevi, ali ne oni od malo pre, već bubnjevi koji učestvuju u atmosferi. I onda opet ludilo, ali u pratnji violina.
Neverovatno slušalačko iskustvo, kao da se vozite rolerkosterom.
Atmosferični black metal, kako ga krste kritičari, čudan je spoj nekoliko žanrova koji se međusobno prepliću, svađaju, dodiruju, grle i potom rastavljaju.
Onda ostajemo samo s violinama i zvonima. Ulazi hor. Pa još crnog metala, da ne može crnji. Na kraju se vraćamo početku, posle uspona i padova, posle velike drame sledi mir. Zima ipak nije tako strašna, mada nam duša zna šta smo sve prošli.
Luna se ne zadržava samo na muzici, on je i aktivista. I to opasni aktivista. On peva o ekologiji, religiji, politici… Uz to je i levičar. I to opasni levičar. Moglo bi se reći da je on aktivista sa zadatkom. Strašno ga je nerviralo što su njegov omiljeni žanr (black metal) preuzeli kriptofašisti i otvoreni nacisti pa je osnovao neku vrstu muzičko-političkog pokreta koji je nazvao RABM-a (Red and Anarchist Black Metal – levičarski black metal).
Autor ukršta metal, post-rok, amerikanu i ko zna šta još sa levim aktivizmom kako bi ispričao priču o planeti koja umire, o protoku vremena i kraju svega što poznajemo.
Moglo bi se reći da je to idealan soundtrack za apokaliptičnu stvarnost koju živimo (da, logičnije bi bilo da piše „film“ umesto „stvarnost“, ali, nažalost, stvarnost je drugačija).
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.