Majls Dejvis (Miles Davis) je bio neobičan autor. On nije snimao albume kao drugi. U studio je dolazio s idejom koja je bila samo u njegovoj glavi, donosio je viziju i energiju, ali ne note. Drugi bitan segment stvaranja albuma je izbor muzičara. Tačno je znao koga da pozove kako bi ostvario to što je zamislio. A kada bi skupio ekipu, nije joj davao mnogo. Nisu dobili ni note, ni demo snimke, čak nisu imali ni sve akorde. Muzičari nisu snimali cele kompozicije, već samo delove koji su potom obrađivani i montirani, što je bila novina u muzičkoj industriji. Ekipa je dobijala mrvice: tempo pesme, par akorda i nagoveštaj melodije. Dejvis im je pričao koju atmosferu treba da postignu. U muzičkom smislu praktično ništa. Neobično je da je baš u periodu kada je ovako radio, snimao samo remek-dela. I to u nizu. Ideja velikog majstora bila je da muzičari obraćaju pažnju jedni na druge, da prate kako orkestar diše i da su koncentrisani na Dejvisove signale, a on im je često menjao te čuvene neverbalne poruke. Naravno, tokom samog sviranja i snimanja. Na snimcima se čuje pucketanje prstima, kako bi usporio ili ubrzao tempo, čuje se kako izgovara imena muzičara koji treba da započnu solo ili stanu…

Tokom tri dana snimanja, u avgustu 1969. Majls je doveo veliki broj muzičara u studio Kolumbija rekordsa kako bi snimili, ispostaviće se, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih albuma u istoriji muzike: dupli album „Bitches Brew“.

Thom Yorke iz benda „Radiohead“ je rekao da je njihov „OK Computer“ (na većini lista u top pet najboljih albuma svih vremena) nastao upravo pod uticajem „Bitches Brew“.

Ovde vam ne preporučujem zvaničnu verziju albuma već snimke koji su bačeni na pod studija. Probne snimke, snimke koji se nisu dopali Majlsu, neuspele komade. Već je ranije objavljeno sve što je snimljeno tokom ta tri dana, ali je to malo naporno slušati, jer se čuju glasovi, pogrešni počeci koji traju kratko, čuje se kako Majls komanduje, čuju se greške… Pred vama je pročišćena verzija, pesme teku kao celine. Tako su montirane alternativne verzije koje zvuče potpuno neverovatno. Majls je bacio remek-delo, jer je u rukama imao nešto bolje od toga.

Preporučujemo vam „The Alternative Bitches Brew“, otpatke s poda studija koje genije nije hteo ni da podigne. Preporučujemo vam snimak koji malo muzičara može da ponudi. Ono što je Majls bacio mnogi ne mogu da dostignu ni 50 godina kasnije, uz svu tehnologiju.

Ako niste slušali genijalni album, možda je dobro da prvo poslušate šta nije bilo u planu da se objavi pa da onda čujete ono što je zvanično objavljeno. Biće to neobičan eksperiment. Ovde možete poslušati „pravi“ album, a ispod je alternativna verzija. Duplo uživanje za sve koji žele da istražuju nove muzičke teritorije.

Alternativnu verziju možete poslušati ovde.

Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.