Fenomen letnjeg romana Jasminke Petrović i dečijeg filma produciranog u Srbiji tokom prošle godine proširio se mnogo dublje među ljude željne topline i bliskosti nego što se iko nadao. Roman, a potom i film, „Leto kada sam naučila da letim“ univerzalna je priča o porodici koja, pokidana ratom, uspostavlja nove i obnavlja stare veze i osećanja i pronašla je mesto u svim generacijama.
Roman za decu koje bake preporučuju i pozajmljuju od unuka, pa prosleđuju jedna drugoj i tinejdžerski film, smešten u podnevni terminu novogodišnjeg programa RTS-a, za koji sam sigurna da su mnoge porodice gledale više puta u prvim danima 2023. godine, definitivno zaslužuju da se nađu među preporukama za nekoliko sati autentičnih osećanja u kojima će se pronaći svi koji su već „naučili da lete“, kao i oni koji se tek spremaju.
Jedna sasvim obična tinejdžerka Sofija iz Beograda je naterana da, umesto na kampovanje sa društvom, ode na more sa svojom bakom. Na otok Hvar, u Stari Grad, gde je baka odrasla i gde živi njena porodica koju nije videla decenijama. Sofija nikada nije upoznala svoje rođake, ne zna ko se sa kime posvađao i zašto, a o ratu i njegovim posledicama zna veoma malo. Isto tako malo zna i o bodulskom akcentu kojim govore njeni rođaci, a koji se u knjizi koristi paralelno sa beogradskim slengom. Uz upoznavanje porodične priče, sa lepim i manje lepim detaljima, Sofija prolazi i kroz izazove, tugu, osmehe, poljupce i letnje ljubavi koje svako odrastanje nosi.
Knjiga je objavljena još 2016. godine, a nekih pet godina kasnije, baš u Starom Gradu, Radomir Andrić je snimio i režirao film koji je opčinio bioskopsku, a sada i TV publiku. Nama je ostalo da pustimo ova autentična osećanja da uđu u naše domove, da ih podelimo sa svim generacijama i uživamo u priči u kojoj skoro svaka porodica može da se pronađe.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.