Vanzemaljci su posetili Zemlju, ostavili đubre na šest lokacija i otišli. Ta mesta nazvana su zone. A u zonama se događalo svašta: zaglušujuća buka, čudno svetlo, ljudi koji su ulazili unutar zone su umirali od nepoznatih bolesti… Zato su vlasti zabranile ulazak, mesta su ograđena, postavljene su jake straže s dozvolom da pucaju na sve koji pokušaju da pređu granicu.
U zonu ipak ulaze ljudi, koji su poznati kao stalkeri. Oni ulaze u zonu kako bi uzeli vanzemaljske artefakte i potom ih prodavali na crnom tržištu.
To je siže romana Piknik pokraj puta koji su napisala braća Arkadij i Boris Strugacki. A onda je roman pročitao Andrej Tarkovski i snimio film koje će ga ubiti.
Često čujemo da su romani bolji od filmova. U ovom slučaju to nije slučaj. Film je bolji. Priča je u filmu bolja. Tarkovski je značajno unapredio samu suštinu. Stalkeri kod njega ne idu da kradu, već ilegalno vode ljude u zonu, jer zona ispunjava želje svakome ko u nju uđe. Problem je što zona nije zlatna ribica pa ne ispunjava to što joj kažete, već ispunjava najdublje, često skrivene želje u nesvesnom posetilaca. A to prilično komplikuje stvari, jer ljudi, ispostavlja se, ni ne znaju šta žele. Zona će im pomoći da saznaju. Posledice su često strašne, jer pazi šta želiš, možda će ti se i ostvariti.
Preporučujemo vam da prvo pročitate knjigu, jer ćete više uživati. Knjiga je odlično napisana, to je priča o pohlepi, prijateljstvu i ljubavi. Uživaćete, posebno ako ste fan žanra. A tek onda pogledajte film. Knjiga bi bila fantastična da nije došla u ruke velikom majstoru.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.