Prenosimo sa sajta P.U.L.S.E (Magazin o umetnosti, kulturi i društvu).
Oprema redakcije.
Justina – Darel (Aleksandrijski kvartet)
Justina – Lorens Darel (Prva od četiri knjige “Aleksandrijskog kvarteta”)
Pročitala sam jednom ceo Kvartet. Sada sam ovo lepo izdanje dobila na poklon, i čitam jednu po jednu. Jedva sam čekala da završim „Justinu” , da bih negde, sa nekim, podelila utiske o sjajnom, izuzetnom stilu Lorensa Darela. Kod prvog čitanja pratila sam samo priču, a sada sam mogla da uživam u svim onim hipnotišućim pojedinostima kojima Darel do perfekcije udešava svoju knjigu.
Najpre, pomenula bih kolažni i asocijativni pristup temi. Tako u nepredvidivim navratima, reklo bi se bez plana, mimo glavnog toka radnje, upoznajemo Justinu, Nesima, tog lepog koptskog bankara, školovanog u Evropi, siromašnu i u “kvartetu” zapostavljenu plesačicu Melisu, kabalistu Baltazara, neke ljude iz francuskog i engleskog diplomatskog predstavništva – Persevordena, Kapodistriju, Pombala, Skotija, crnačke sluge, beduine… Čitalac će raspoznavati to mnoštvo po upečatljivim portretima i još upečatljivijim karakterima, originalnim izrekama/dijalozima, ponekad fatalističkim postupcima.
Obilje je pojedinosti u samom opisu Aleksandrije za kojom Darel žali koliko bi i Grci žalili, i sam Aleksandar Makedonski, da je ikad mogao da vidi ovaj grad, podignut njemu u slavu. Ne napušta ga duh „starog pesnika” koji je prolazio istim ulicama, u potrazi za mladim ljubavnicima, pa osim što ga citiraju njegovi junaci, i on sam navodi dve Kavafijeve pesme na kraju. Grad na obali mora, pesak pustinje, kuća u oazi, noćni lov na patke, pijace i bazari, minareti, i sve kombinacije svih boja, kroz sva godišnja doba, oživljavaju ovaj drevni i intrigantni grad, čije napuštanje Darel ne može da prežali.
A glavni tok radnje je ne samo brak između Nesima i Justine, već i ljubavni četvorougao (Nesim – Justina – narator – Melisa), i priča o prijateljstvu, posesivnosti, osveti, zlu. Iznad svega, Darel pokušava da dokuči suštinu muško – ženskih odnosa, zašto neko sa nekim živi i kad ljubavi nema, zašto neko šalje uhode da mu prate partnera, zašto neko uporno pokušava da zadrži onog koji se otima, i šta biva kad se ljubavni odnos raspadne. Da li nastaje smak sveta, pa se mora pobeći, osamiti. Skoro svi Darelovi junaci su u reminiscencijama o ljubavi, strasti, prevari, putenosti, i što je zanimljivo, nisu to zaključci laika i amatera, nego kao neko vrhunsko pitanje ljudi koji su opsednuti potrebama tela (“male, potrebne odanosti iz kojih se sastoji ljubav muškarca i žene”).
„… kad se razumevanje koje smo imali do tada – veselost i prijateljstvo zasnovani na ukusima što su nama troma bili zajednički – razgradilo u nešto što nije bila ljubav – kako je i mogla da bude? – već u neku vrstu mentalnog posedovanja, u kojem su veze žudne seksualnosti igrale najsporedniju ulogu.“
„U vezi s ljubavlju ima nešto – neću reći manjkavo, jer manjkavost leži u nama, već nešto u njenoj prirodi oko čega smo se prevarili. Ljubav je užasno postojana, i svakome od nas sleduje samo jedan deo nje, jedna porcija. Kadra je da se pojavi u beskrajnom nizu oblika i da se poveže sa beskrajnim nizom ljudi. Ali, njena količina je ograničena, može da se istroši, da postane otrcana i da izbledi pre nego što stigne do pravog objekta. Zato što njeno odredište leži negde u najdubljim oblastima psihe, gde će se jednoga dana prepoznati kao ljubav prema sebi, tlo na kome gradimo neku vrstu psihičkog zdravlja.“
Divna knjiga, mnogo toga sam obeležila, podvukla mesta kojima ću se vraćati.
Napisala Dana Ćirić. Preuzeto s prijateljskoj sajta P.U.L.S.E.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.