Najglasnije pritužbe na izborne uslove u poslednja dva izborna ciklusa izricane su na aktivnosti medija (televizija) sa nacionalnom frekvencijom. Načelno, istican je neravnopravan položaj opozicionih političkih opcija u odnosu na vlast, kako po zastupljenosti (vremenu posvećenom konkretnoj opciji na svakom mediju posebno), tako i u odnosu na način izveštavanja (pozitivan, odnosno negativan kontekst prikazivanja neke političke opcije). Kritika je usmerena ne samo na način izveštavanja (ili neizveštavanja) o aktivnostima opozicionih političkih opcija, već i o ignorisanju (prikrivanju?) afera u koje su umešani (direktno ili indirektno) pripadnici vladajućih političkih opcija (ili pak njima bliska lica). Ozbiljna zamerka je isticana i na tretman pojedinih političara prilikom gostovanja (čak i u istim) emisijama, gde se jednima dozvoljava sve, dok drugi ne samo da nisu u mogućnosti da repliciraju, nego vrlo često nemaju priliku da kažu bilo šta. Ukazivano je i na nedostatak medijskog pluralizma, te na “jednoumlje” koje vlada nacionalnim medijskim prostorom.
Opozicija je zauzela (vrlo glasan) stav, da je mogućnost (?) izborne pobede u Gradu Beogradu, direktno vezana za “bolju” informisanost građana Beograda od građana u ostatku Srbije. Jednako su bili pomirljivi prema izvesnom izbornom porazu na predsedničkim i parlamentarnim izborima (mada su očekivali bolji rezultat od ostvarenog), upravo zbog minorne zastupljenosti na medijima sa nacionalnom frekvencijom, kao i negativnog predstavljanja svih aktivnosti opozicionih predstavnika. Poslednjih par godina, kroz “toplog zeca” su prošle i neke od najuglednijih (nepolitičkih) javnih ličnosti Srbije (Dragan Bjelogrlić, Ceca Bojković, Seka Sabljić…) i to zbog iznošenja sopstvenih stavova, koji čak nisu ni bili političke, ili bar ne eksplicitno političke prirode.
Sa nacionalnih frekvencija smo mogli čuti i da je Dragan Đilas imao tajne račune na egzotičnim ostrvima sa enormnim višemilionskim iznosima, da je supruga Vuka Jeremića vođa narko kartela, a sam Jeremić član organizovane kriminalne grupe. Ispostavilo se da sve ovo nije tačno, ali kasno, politički cilj je ostvaren…
Ako se ne varam, NUNS je saopštio da je protiv četiri televizije sa nacionalnom frekvencijom, za ovih 16 godina, podneto preko 30.000 (ili beše 300.000?) prijava zbog kršenja što Zakona, što kodeksa. Doduše Zakon je predvideo, da se prilikom dodeljivanja nacionalnih frekvencija, u smislu kažnjavanja od strane REM-a, u obzir uzimaju samo poslednje dve godine. No, koga to još zanima… Opoziciju? Ma ‘ajte molim vas…
Nekako, dan pre konstituisanja Narodne skupšite, REM je doneo Odluku koje četiri televizije će u narednom periodu od 16 godina biti nosioci nacionalne frekvencije… Očekivano (?), pažnja opozicionih političkih stranaka je bila usmerena na međusobne razmirice i dogovore sa predstavnicima vlasti ko će iz redova opozicije biti izabran za potpredsednika Narodne skupštine i koji će opozicioni poslanici biti u skupštinskim odborima (naravno i na kojoj funkciji). Opet očekivano (!), REM je nacionalne frekvencije dodelio istim televizijama koje su je imale i prethodnih 16 godina!
Istog dana, na Kosovu i Metohiji, odnosno na severu pokrajine, srpsko stanovništvo je blokiralo puteve i jedan granični prelaz. Specijalne jedinice ROSU su bile u punoj borbenoj gotovosti…
Opozicino političke stranke su naravno prepoznale važnost svih događaja koji su nas zadesili tog 29. i 30.07.2022. godine i oglasile da je sa predstavnicima SNS-a, u korektnoj i demokratskoj atmosferi postignut dogovor o Predsedniku narodne skupštine, njegovim potpredsednicima iz redova opozicije, kao i članovima skupštinskih odbora (i funkcija koje će obavljati u istima). Na stranu što dogovora nije ni moralo biti, obzirom da su sve ove funkcije potpuno protokolarne (seća li se iko bilo kog potpredsednika iz redova opozicije, da je bilo kada vodio sednicu skupštine?), te da se njihov izbor vrši većinom glasova svih poslanika (bez glasova vlasti, naprosto niko neće biti izabran, odnosno izabrani su SAMO oni koji imaju podršku vlasti). O odluci REM-a niko ni reči.
Niko nije primetio nelogičnost odluke, niko nije ukazao na nezakonitost postupka, niko nije najavio pravne lekove (žalba upravnom sudu, ustavna žalba recimo), niko nije postavio pitanje, ako već ne kako, a ono bar zašto?
Niko se ne pita na koji način je donesena Odluka i zašto je poverenje dato medijskim kućama koje nisu ispoštovale prethodno odobrene (sopstvene) programske elaborate u smislu zastupljenosti dokumentarnog, kulturno-obrazovnog i dečijeg programa? Na koji način će ovakva odluka doprineti medijskom pluralizmu? Kakve su garancije za minimum zahtevanog dokumentarnog programa? Garancije za obrazovni program? Nepristrasan informativni program? Dečija televezija? Farma, Zadruga, Parovi?
Služba za nadzor REM-a, u svom izveštaju za 2018. godinu, doslovno kaže: „Tokom 2018. godine Hepi i Pink nisu uopšte emitovali dečji i naučno-obrazovni program, dok su na TV Prva ovi sadržaji bili minimalno zastupljeni. Iz programske šeme TV Hepi izostao je i dokumentarni program, dok je na Pinku on emitovan u zanemarljivom procentu od 0,01 odsto”. Zašto se mimo zakona cenilo ponašanje emitera samo u poslednjih godinu dana? Zašto se podaci iz Odluke o dodeli frekvencija ne slažu sa godišnjim izveštajima istog tog REM-a? (Pročitajte ovde izrečene mere i ovde izveštaj i analizu o nadzoru emitera).
Mora biti da opozicija deli stav REM-a, da su ove četiri televizije objektivno izveštavale javnost!
Pa nisu li sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, tog 30.07. u udarnom terminu prenele vest da su se vlast i opozicija u demokratskoj atmosferi dogovorile oko ličnosti predsednika i (svih) potpredsednika Narodne skupštine! Medijska scena je najzad uređena!
Ili se možda sve nade polažu u petu nacionalnu frekvenciju? Posle demokratskog dogovora o skupštinskim funkcionerima, ne bi bilo (bar ne veliko) iznenađenje, da se (naravno demokratski) dogovore i o nacionalnim frekvencijama!
Jer, samo istine radi, niko nije postavio pitanje zašto je izbor petog emitera odvojen od izbora ova četiri kojima je sada dodeljana nacionalna frekvencija.