Rutina i emocije

Ko su profesionalne ubice? Da li su uvek hladnokrvni i bez emocija? Da li uvek izvršavaju zadatak bez osvrtanja ili u nekima ima mrvica ljudskosti. U filmu „The Killer“ Dejvida Finčera (David Fincher) može se raspravljati o tome da li je Ubica pravednik, odnosno da li ima prava na deljenje pravde ili je i on jednako pogrešan kao i njegovi neprijatelji. Ubica pravi grešku usled gomile rutina koje sprovodi da bi izvršio svoj zadatak. Međutim, grešku možda baš pravi kada počne da razmišlja o tim rutinama i o tome koliko su one neophodne da bi zadatak bio uspešno obavljen. Međutim, greši. I u ovom svetu, on mora trpeti posledice za svoju grešku. Ali u ovom slučaju reditelj nam prikazuje, možda i namerno, da posledice trpi druga nevina osoba. Njen jedini greh je taj što je u vezi s profesionalnim ubicom.

Da je profesionalni ubica hladnokrvan i bez emocija ne bi odreagovao impulsivno i osvetnički na događaj koji se desio. On kreće u akciju. On kreće u osvetu. On se sveti onima koji su naneli zlo nekome ko to nimalo nije zaslužio. On kreće po pravdu. Da li on ima pravo da je sprovodi? Reditelj nam nagoveštava da su mete koje treba skloniti, a i naručioci beskrupulozni ljudi za kojima niko ne bi žalio i čiji gubitak i nije neka šteta za planetu. U stvari postavka da su meta i naručioci negativci možda čini da mi navijamo za ubicu i da navijamo da on pobedi u tom svetu koji je tako uvrnuto i drugačije postavljen. Svet u kome nema policije i pravosuđa. U svetu u kome opstaju samo jaki i sposobni. Njegova usredsređenost i opsednutost rutinama ga je možda i dovela do greške, a onog trenutka kada je u posao uneo emocije posao je odradio besprekorno. Naravoučenije – rutina bez emocija može dovesti do greške, rutina i emocije su dobitna kombinacija. Ovo ne važi samo za plaćene ubice.