Sama postavka filma „American Fiction“ vrlo je zanimljiva. Crnog, dobro situiranog, intelektualnog pisca čita uzak krug ljudi. Širu publiku ne zanima „filozofiranje“, već hoće akciju i kretanje u stereotipima koji su tipični za klasu ili širu grupu ljudi. Njega sve to užasava. Sa svima se raspravlja i sve kritikuje, a posebno one koji čitaju plitke romane, na meti su mu i izdavači koji ne rade ništa drugo nego idu uz dlaku fokus grupama. Posebno ga živcira to što crni autori moraju da pišu o likovima s dna društvene lestvice, što su dijalozi uvek melodramatični, a uz sve to mora da se psuje, puca i konzumira droga. Tako bela Amerika vidi crnu Ameriku i samo o tome hoće da čita. Pošto totalno popizdi seda za kompjuter i piše satirični roman, puni ga svim sadržajem koji prezire. Potpisuje ga pseudonimom, a uz to fiktivni autor dobija neobičnu biografiju, on je kriminalac koga juri policija. Izmišljeni pisac je u bekstvu napisao ispovest, pa je sve autentično, izvorno i puno predrasuda.
A onda se dešava čudo. Roman postaje hit, njegova okolina je oduševljena, svi ga čitaju, roman se prodaje u astronomskim brojevima, a žiri za roman godine većinom odlučuje da je upravo to nešto najbolje što se pojavilo na sceni od prethodne dodele. Da ironija bude veća autor romana je član tog žirija, ali to niko ne zna. Pisac intelektualac svim silama pokušava da izabere neko drugo delo. Takođe iz sve snage pljuje svoj roman.
Reditelj i koscenarista Kord Džeferson (Cord Jefferson) vrhunski je tematizovao nekoliko problema s kojima se manje-više srećemo u svim oblastima modernog života. Ne moramo biti autori da bi se borili s ovom dilemom. Pitanje se može i drugačije postaviti. Da li sam spreman da čitam, slušam, gledam i ono što mi ne prija, što mi je nepoznato, a ne samo dela u kojima se titra mojim predrasudama, stereotipima pa čak i svetonazorima. Pitanje glasi: da li sam spreman da izađem iz kutije (u anglosaksonskom svetu se koristi odlična fraza – outside of box).
Autori kažu da moraju da igraju onako kako fokuse grupe sviraju, dok pojedinci navode da im je dosta stresa da bi sad u svoj život uvodili nešto novo, čak i ako je to staro svakodnevno prebiranje po crnim hronikama i intimnim delovima života poznatih.
Džeferson, za razliku od mene, ne iznosi vrednosni sud, on ostavlja svim akterima da se bore sa svojim demonima. Njegov cilj je da postavi pitanje, da istakne temu. I u tome je uspeo. „American Fiction“ postavlja prava pitanja. Pravih odgovora nema, ako zauzmete jednu poziciju vaši argumenti će biti jednako ubedljivi kao i da ste zauzeli drugi ugao.
Možda se u toj jednakosti krije odgovor na pitanje zašto civilizacija propada.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.