Sećanje na 8½

Woody Allen voli da meša fikciju, sopstveno iskustvo, kao i iskustvo pasioniranog filmskog gledaoca. Kad Alen sve to „smućka“ dobije se genijalni film koji se odaziva na ime „Stardust Memories“ (Sećanje na zvezdanu prašinu). Glavni junak je čuveni reditelj komedija koji je rešio da više ne snima „smešne filmove“, već da se posveti dramskim delima. Publici se to, međutim, nimalo ne dopada, pa reditelj zapada u krizu.

Svaka sličnost s legendarnim filmom 8½ Federika Felinija nije slučajna. Marčelo Mastrojani je na početku filma zarobljen u automobilu, dok je glavni junak koga igra Alen zarobljen u vozu. Analogija je mnogo. Oba filma govore o autorskoj krizi. S tim da WA to radi uz dozu apstraktnog humora.

Tu su naravno i žene, ali ne kao kod Felinija, junak Prašine je u dilemi da li da izabere intelektualku ili ženu s izraženim majčinskim instinktom. Njega takođe proganjaju svi redom, jer je poznat i popularan, svi ga vole, ali nekako daleko i distancirano, otud i pitanje koje postavlja sebi: poznat sam i briljantan i svi me vole, zašto me onda niko ne voli posebno.

U Sećanju na zvezdanu prašinu nesrećnog junaka proganjaju u talasima i velikim grupama. Tu su devojke koje hoće da spavaju s njim, pa masa izobličenih obožavalaca koji hoće autogram, ima tu i profesionalnih posetilaca raznih događaja, producenata i drugih čudaka koji se inače muvaju oko poznatih ljudi.

Vudi Alen je ispričao priču o reditelju koji nema sreće u ljubavi i koga svi proganjaju i svi hoće nešto od njega, sve je to uradio u stilu omiljenih reditelja Felinija i Bergmana, a direktno se poziva na jedan od najvećih filmova svih vremena. Zamalo pa autobiografija, a ipak fikcija. Alen je majstor u tom žanru. Važno je reći da je taj žanr upravo on izmislio i niko nije ni pokušao da uradi nešto slično.