Posle gledanja ovog filma smo štampali scene iz filma na majice. I dalje ih nosimo. Reč je o filmu Harakiri (Seppuku) iz 1962. godine. Ovo je dobro poznat pojam koji označava ritualno samoubistvo. To je, naravno, centralna tema filma čija se radnja dešava 1630. Masaki Kobayashi prikazuje ronina, samuraja bez posla, tačnije, bez gospodara. Naš ronin je nezaposlen jer je Šogunat Tokugawa okončao građanske ratove. To je stvorilo svojevrsni samurajski prekarijat, veliki broj ratnika koji luta zemljom u potrazi za poslom ili samo hranom. Već se to mogu videti rediteljeva levičarska uverenja.
Naš junak Tsugumo Hanshirō dolazi do klana Li kako bi tu, u dvorištu dvorca, izvršio ritualno samoubistvo, kako nalaže samurajski kodeks bušido. Međutim, Tsugumo ne namerava da se ubije pre nego što se osveti… Tu nas Kobayashi uvlači u šekspirovsku priču koja završava, a kako drugačije, surovo u krvi – na momente su pojedini kadrovi skoro negledljivi.
Kobayashi je mračan, prikazuje mnoga lica nepravde, takođe nam pokazuje kako mali čovek može da se osveti sistemu, makar se i žrtvovao zbog toga. Ovo je pravi revolucionarni film smešten u srednjovekovni Japan na početku Edo perioda, kada je ova ostrvska zemlja bila skoro pa potpuno zatvorena za spoljašnje uticaje.
Ako odlučite da pogledate ovaj film obratite posebnu pažnju na fotografiju. Mnogo je kadrova koji se mogu štampati na majice. Možda uradimo još jedan set.