Iskreno, nije lako pisati o filmu koji želim da vam preporučim. U prvom pokušaju sam počeo dramatično, ali to ne bi trebalo tako pa sam sve obrisao. Tema je u stvari jako lepa. Ljubav i ideali, vera u nešto bolje. Voleti jako i neskriveno, voleti bezuslovno, voleti samo da bi voleo zar je to toliko teško. Šta ako je ovaj život samo test i iluzija i mi tako lako padamo na važnim stvarima. Nisam neko ko voli zapad ili istok, ja volim ovo ovde, to što imam. Ne divim se ni jednima ni drugima. Divim se samo ljubavi i hrabrosti. Divim se istini i dobroti. Možda zato imam malo okus nepravde u ustima kad pričam o ovom filmu.

Smatram da je tom filmu mesto pored „Titanika“ i sličnih filmova koji su se okitili mnogobrojnim Oskarima. Međutim ovaj film nije dobio niti jedan. Reč je o filmu „Sibirski berberin“ ruskog reditelja Nikite Mikhalkova. Moglo bi se tu sad svašta napisati o filmu. Mogla bi se ispričati neka anegdota, mogao bi se praviti pametan, pisati zanimljivosti i tako dalje. Međutim, neću pisati nikakve zanimljivosti ni anegdote.

Ljubav je možda najveći dar na svetu. Ljubav ako je prava, može biti samo istinita. Glavni junak filma je Andrej Tolstoj (Oleg Menjšikov). On je neko ko je na mene ostavio najveći utisak i kad čujem naziv filma „Sibirski berberin“, pomislim na Andreja. Andrej je u filmu mladić koji se ni po čemu ne razlikuje od bilo kog mladog muškarca na bilo kom delu sveta u tom uzrastu. Svako od nas može biti Andrej Tolstoj.

Zašto je onda Andrej toliko poseban da se jedan film snimi o njemu? Da li je to možda ta njegova nevina i čista mladost? Ideali u koje veruje i za koje se bori? Možda danas više nema mladih ljudi koji veruju u ideale. Ne srećemo na ulici hodajuće vulkane koji samo što ne eksplodiraju iznoseći revoluciju i nadu u bolji život budućih generacija. Oči koje sijaju. Da li oči čine Andreja posebnim? Vatra se ne pali sama. Mora udariti grom da bi se požar zapalio. Andrejev grom je bila Džejn Kalahan (Džulija Ormond). On je bio njen grom.

Jedan slučajan susret u kupeu voza jedne zimske večeri zapalio je veliku ljubavnu vatru. Iako je bila zima, toplota je bila velika. Nema te zime koja može da ugasi ljubav. Ljubav može da se prekine, ali ne može da nestane. Jednom kad se rodi, ona je večna. Kroz ceo film, do samog kraja ljubav će živeti. Ako vam to nije dovoljno da pogledate remek-delo „Sibirski berberin“ onda to i nije film za vas.

Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.