Škotska istorija u jednoj pesmi

Лед Цепелином до лугова Галадријеле

Непобитно је да је непознаница како је звучала музика Старога и Средњег века, па се њена прохујала искомпонованост наслућује, или наслаже из писаних и сликаних сведочанстава. Музичка даровитост појединаца успе да наведе наше ушне шкољке на утисак да су кроз себе пропустиле аутентичне ноте далеких доба. Како је музика звучала онда остаје у измаглици, али омама композиције Battle of Evermore састава Лед Цепелин (Led Zeppelin) у извођењу са нарочитом дамом, Сенди Дени, наводи да су далека прошлост и поједине митологије звучале управо попут ове композиције.

У презахукталом штанцовању данашњих песама није грешка Battle of Evermore назвати композицијом, јер њен квалитет врхуни над небројеним другим. Настала је 1971. године, исте је и објављена на албуму који је познат као Led Zeppelin IV. Раскошан текст је написао Роберт Плант, наводно надахнут читањем дела о шкотској историји, као и Господаром прстенова, Џона Р.Р. Толкина. Текст је обиман, нема изразит рефрен који се понавља до бесвести, нити је то случај са осталим фрагментима; држи се теме, врло је јасан, живописан и пун риме. Све иде у прилог ауторовој марљивости при писању.

Референце за Господара прстенова би се, али не обавезно, могле наћи већ на самом почетку песме – The Queen of Light took her bow, што би се могло повезати са Галадријелом као оличењем светлости и краљице једног дела вилењака, којима су лук и стрела међу главним оружјима, затим dark Lord са Сауроном, the ring wraiths ride in black са Црним Јахачима, слугама Сауроновим. Avalon је појам заступљен у легенди о Краљу Артуру и Мерлину; додатни појмови у тексту песме који су ближе повезиви са фантазијом су змај, чаробне руне, јабуке, злато и замак.

Занимљивост о Battle of Evermore је да рад на њој представља први и последњи пут да Лед Цепелин снима песму са гостујућим вокалом, и то женом нежног гласа, Сенди Дени (Sandy Denny). Заслуге за сарадњу се приписују Роберту Планту, који је сматрао да песму треба да изнесу заједно два вокала, мушки и женски, при чему је улога наратора у песми припала самом Планту. Још један куриозитет је да ова сарадња представља први Робертов дует са женским вокалом.

Сенди Дени је једна од кључних личности за развој британске фолк-рок музике. Ова дама, по националности Енглескиња, значајан траг је оставила у групи Fairport Convention, у којој је била главни вокал. Након кратког задржавања у бенду, основала је свој бенд у коме се такође кратко задржала, након чега се одлучила за соло каријеру. Осим што се бавила певањем, писала је и компоновала песме.

Инструмент који преовладава у песми Battle of Evermore је мандолина, као најодговорнија за побуђивање древних и бајковитих слика. Првобитно стварање музике за песму се одиграло тако што је Џими Пејџ, гитариста састава, на опуштеној чајанци са осталим члановима позајмио мандолину од њиховог басисте, Џона Пола Џонса, и засвирао. Спонтано померање прстију је творило мелодију из доба којем нисмо присуствовали, али за које бисмо могли рећи да је управо тако звучало; о личностима које нисмо познавали, ал’ за које желимо да су постојали са свим својим узвишеним особинама. Крили се песма кроз гајеве оперважене храстовима, на којима настањене и радознале главе шаљу поздраве по љубичасте дроздове, својим пријатељима под топазним водопадима.

Napisao Никола Д. Стојановић. Preuzeto s prijateljskoj sajta P.U.L.S.E.

Pesmu možete poslušati ovde.