Sedim na terasi kuće u severnoj Dalmaciji. Sunce sija, kiša pada, dok nebom plove oblaci kao iz raja. Sunce polako zalazi. Boje su nestvarne, ne mogu ja to opisati. Samo Bog može. Na telefonu kreće tamburaški instrumental – pesma „Slavujev poj“. Kakav miks vremena, vazduha, prirode i muzike. Za mene iskreno neverovatan trenutak, nestvaran, kao da nije sa ovoga sveta. Inače, ovu pesmu još zovu i pesma rastanka. Čuo sam je prvi put na Youtube-u kada su je izvodili na sahrani jednog tamburaša. Pesmu je sviralo ni manje ni više nego 300 tamburaša. Bio je to veličanstven poslednji pozdrav kolegi. Neverovatna scena, mesto joj je u nekom filmu.
Odslušao sam je jednom pa još jednom i tako u krug. Svako novo slušanje bilo je drugačije. Magični zvuci, kao da sami anđeli sviraju tambure. Meni je muzika uvek bila posebna. Kao da su mi tonovi onoga što uho čuje otvarali vrata nekih drugih svetova i neke druge stvarnosti. Možda su note u stvari kodovi nekog drugog sveta koji možemo samo kroz pesmu da čujemo i osetimo, ali ne i da budemo tamo. Svet koji je skriven od nas iz nekog razloga, ali opet postoji šansa da ga nađemo, možda nekad, bar ja verujem u to.
U ovoj pesmi ima nešto tajnovito i jako lepo. Podseća me na školjku koja u sebi krije biser. Iskreno, to je i istina jer sa svakim slušanjem ona mi je dala jedan svoj biser, ali ja njega ne vidim svojim telom nego svojom dušom.
Slavujev poj budi dušu, a šta je čovek bez duše. Uspavana duša ne može puno. Ona samo spava. Ako nam duša spava onda ne živimo ni mi nego spavamo. Živimo rutinski kao roboti koji se teturaju ka svom kraju.
Volim ovu pesmu jer me budi. Puni mi dušu i daje joj krila. Mogu da letim daleko i vidim stvarno lepe slike. One su jako stvarne i verujem da to što vidim stvarno negde postoji. Iskreno, ne znam ko je autor ove pesme. Mogu samo da zamislim da je Vojvodinu ili Slavoniju posetio anđeo i dok ih je obilazio, sreo je nekog tamburaša kog je naučio da svira ovu divnu melodiju. Možda je to prava istina a možda i nije. Zapravo to i nije toliko bitno. Bitno je da pesma postoji i da mi možemo u njoj da uživamo, a autoru, ma ko god to bio, hvala.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.