Sporna „stvarnost“

Današnja preporuka je delo Vladimira Nabokova, pisca koji je tragao za neizrecivim u knjigama i čoveka koji je tragao za leptirima na livadama. Pisac koji je zakuvao postmodernizam i koji je poznat i po tome da je svoje knjige sam prevodio. Sa engleskog na ruski i obrnuto. Pisac koji nas tera da mislimo, koji stvarnost stavlja pod znak pitanja, tačnije pod navodnike, kako sam kaže. Ne možete čitati njegove knjige i pustiti mozak na ler.

Čitaočev um mora biti nategnut do kraja. A i onda je pitanje da li će mučeni čitalac uspeti da razume Nabokova. Živeo je na tri kontinenta. Živeo je u četiri države – u Rusiji, Nemačkoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Švajcarskoj. Najpoznatiji je po delu „Lolita“, knjizi koja vam zadaje glavobolju.

Međutim, danas preporučujemo knjigu „Čarobnjak“, koja je po nekim poznavaocima piščevog dela prethodila velikoj „Loliti“. Dok čitate prelepo građene rečenice kojima se divite, može vas navesti da pomislite da je pisac lično to proživeo. Ali, kao što spomenusmo na početku, on je majstor za menjanje stvarnosti. Tako je i svoju biografiju često menjao. Ne možete a da se ne divite njegovim rečenicama, njegovom načinu pisanja. Tolika pedantnost i posvećenost… To je prava retkost. I naravno šta je stvarnost, to zavisi samo od vašeg ličnog osećaja.

Njegove rečenice idu takvim tokom da ne možete ni pretpostaviti gde će vas odvući. Mekgafini u njegovim rečenicama su nešto što se podrazumeva. Počinje naivno, a završava krajnje neočekivano, drugačije, nezamislivo… Ili, pak, počinje opasno, očekujete neku upitnu situaciju sa devojčicom od 12 godina, a onda sve završi tako obično i bezazleno.

U ovom romanu likovi nemaju imena, ne postoji Lolita niti Humbert Humbert. Opisi su neverovatno živopisni i autentični, a u pojedinim delovima i vrlo neprijatni. Žena na samrti čuva dvanestogodišnju ćerku koja se toliko dopada glavnom liku romana da odlučuje da se oženi. Majkom, naravno. Sve su se kocke namestile za nemoralnog protagonistu. I u ovom kao i u drugim delima Nabokova, imamo pedantne opise, jednu vrstu priznanja za svoje nemoralne misli i zgroženost nad sopstvenim delima. Ili pak Nabokov želi da to tako doživimo.

Ako ostavite po strani emocije i povezivanje ili poistovećivanje s likovima zaronićete u svet koji ne možete ni naslutiti da postoji. Nabokov će vas zasigurno ostaviti bez daha. Kod njega ništa nije sigurno, nema izvesnosti, nema jednog rešenja, nema ni jednog značenja. Jedino je izvesno da tog pisca nećete moći da stavite u jedan okvir i samo jedan ugao.