Serija o kojoj se uveliko raspravlja. O njoj pričaju filozofi, teoretičari medija, stručnjaci za kapitalizam… I naravno, mi, fanovi serija. Dakle, Squid Game automatski ide u preporuke, bez obzira na sviđanje. Svakako treba da pogledate delo koje je izazvalo tolike reakcije. U ovom slučaju ide i sviđanje. Kao fanu južnokorejskih filmova, logično je i da mi se dopadne i serija koja prati slavne reditelje i njihova „uvrnuta“ dela.
Autori serije Squid Game postavili su neka važna pitanja i to kroz odlično urađenu priču. Misteriozna organizacija prati očajne ljude koji nemaju nikakve šanse u društvu u kome žive i nudi im bezobraznu ponudu: da se takmiče u smrtonosnim igrama (sve su zasnovane na opštepoznatim dečjim igrama u Južnoj Koreji). Svaki život vredi određenu količinu novca, a pošte neko umre, a to se dešava često, novac upadne u ogromnu providnu kasicu-prasicu koja visi s plafona. Preživeli/pobednik će na kraju dobiti sav novac, ogromnu sumu novca.
Cela fora je da su pravila igre jasna i jednaka za sve, kao i da su svi članovi ravnopravni, što u svetu van igre nikada nisu bili, niti će, po svemu sudeći, biti. Zato je bolje da jedan izađe kao ravnopravan član, nego da njih više od stotinu tavori na dnu društvene lestvice. Igru u svakom trenutku mogu prekinuti sami igrači, ako za to glasa većina.
U takvim uslovima i s takvim igračima ne možete očekivati demokratiju i razumevanje, već samo surovi instinkt za preživljavanje. Osim u slučaju kad i nije baš tako…
Ne treba još puno priče da bi se formulisala pitanja koja se duboko tiču naše zbilje. Ključno je pitanje lažnog izbora: mogućnosti da se bira, ali samo u zadatom koordinatnom sistemu. Potom pitanje nadzora, zatim same srži funkcionisanja kapitalizama, koja se ponovo svodi na izbor bez izbora. Naravno, serija govori i o humanosti, empatiji, razumevanju i, svakako, o tome da li je vrednost života merljiva kategorija.
Autori ne daju jednoznačne odgovore, ali ipak navijaju za humanost i empatiju. Ovo može zvučati čudno s obzirom na to da veći deo serije curi krv na vašim ekranima. Možda je to jedini način da se ukaže na humanost i empatiju a da se ne zvuči kao misica kojoj je upravo okačena lenta.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.