Svetislav Basara je plodan pisac. Uz to je i raznovrsan pisac. Poznat je pre svega kao romanopisac, ali i kao jedinstveni kolumnista, više od decenije on svaki dan piše kolumnu. Na pitanje kako mu polazi za rukom, on lakonski odgovara, parafraziram: ako ne možeš da napišeš jednu šlajfnu dnevno onda nisi pisac, radi nešto drugo.
Pošto su njegovi romani dobro poznati (Ninove nagrade za „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ i „Kontraendorfin“), a neki i kultni (vidi „Fama o biciklistima“), a njegov kolumnistički rad bitan faktoru u formiranju javnog mnjenja, ovde vam predstavljamo manje poznat deo njegovog stvaralaštva – priče. Ko nije čitao može pronaći knjigu koja obuhvata izabrane priče iz nekoliko ranih zbirki.
Za razliku od romana i kolumni, u pričama se ne bavi srpskom stvarnošću i istorijom, već preispituje sebe i svet ideja. Basarin svet je u isto vreme turoban i čudesan. Čitanje njegovih priča je neobično iskustvo, teško je pretpostaviti šta će vam Basara isporučiti u sledećem pasusu, a još manje gde će vas odvesti sledeća priča.
Iako se Basara na neki način odrekao ovih priča, ne direktno već posredno, čitaoci, ili bar neki čitaoci, nisu, zato vas pozivam da čitate priče našeg najboljeg živog pisca na ovom jezičkom prostoru. Otkrićete jedan novi svet, jednog drugačijeg Basaru, dok će pažljiviji čitaoci uočiti i jedan segment koji Basara nije promenio.
Stil je, naime, ostao isti. Preciznije glavne karakteristike stila su i dalje tu: ironija, pesimizam, groteska, paradoksi, kritički i samokritički ton… Stil i pogled na svet nije menjao, ali je promenio teme. Iz ličnog i metafizičkog ništavila je ušao u ništavilo srpske istorije i svakodnevnice. Pored stila, nije teško primetiti, ostala je i tema ništavila. U drugom delu karijere Basara tu temu nije mogao da izbegne, sve i da je hteo. Nažalost po sve nas.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.