Kako napisati preporuku, a ne obrukati se? Od kako smo dobili kablovsku, što je bilo početkom milenijuma, barem u našoj kući, jedan program sam redovno pratila. To je bio Animal planet i avanture Stiva Irvina. Pedro Almodovar me je naučio da ne isključujem ljude, Pamuk da ništa nije jednoznačno, kao i da budem i samokritična i patriota, a Stiv Irvin me je naučio da volim sve životinje.

Takva ljubav, takva energija, posvećenost i profesionalizam u ovom svetu dokumentarizma je retka. Ima još dokumentarista koji se bave temeljno prirodom, životinjama, ali ne i da se bacaju u blato, plivaju sa ajkulama i prave zoo vrt od nule. Pritom to nije klasičan zoološki vrt, već utočište za životinje kojima treba pomoć. Plus, zamislite da imate roditelje koji se bacaju na krokodile, a vi ste tu, imate šest godina i pomažete u procesu.

Pratite vombata koji se porađa i non-stop ste okruženi životinjama. Ko ne voli prirodu kao dete, ko ne voli da bude prljav, a da mu roditelji ne zameraju, da mu je drugar žirafa. E, sve to imate u serijalu „Crikey It’s Irwins“. U pitanju je dokumentarna serija koja prati Irwin familiju, priča i kako su nastavili posao koji je Stiv započeo. Oni su tim, porodica, eksperti, a pritom nikako umišljeni već puni pohvala za druge.

Uvek me obuzme neka tuga kada ga se setim, ali preplavi me i radost jer je on stvorio tako nešto veliko, ne samo za Australiju već i za celu Planetu. Ovo je dokumentarna serija za gledanje sa porodicom, zajedno sa najmlađima u familiji. Imam jednog koji ih prati sa mnom.

Ali Stiv me nije samo naučio da volim svaku životinju na planeti i da se trudim da je sačuvam. On me je naučio i kako da budem bolji roditelj, naučio me da deca nisu prepreka na ostvarenju zadatog cilja. Oni su tu da nas motivišu da budemo bolji, da želimo više, da radimo ono što nas čini srećnim. Jer deci ne trebaju skupa kola i najbolja odeća. Ne, deci trebaju srećni roditelji koji uživaju u životu i onome što rade. I zato mu se i divim.

Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.