Nije mi trebalo puno vremena da izaberem najbolji roman koji sam čitao. Teže bi mi bilo da sastavim listu od, recimo, deset najboljih, ali jedan najbolji nije teško. To je, bez premišljanja, Sto godina samoće. Autor je, možda ne treba ni pominjati, Gabrijel Garsija Markes. Ovo je roman sačinjen od mašte. S tim da je ispričao priču o stvarnosti, o politici, o ljudskoj prirodi… Sve propušteno kroz simboliku, neverovatnu maštu i perfektan stil. Markes je napisao remek-delo.
Ovo je knjiga koja se može čitati jednom godišnje. Svake godine će vas nešto drugo iznenaditi i oduševiti. Ako ćete je čitati prvi put evo jedan savet: nemojte se truditi da pratite likove, niti da pamtite imena junaka, Markes ih je tako nazvao da bi vam se vrtelo u glavi, prepustite se tekstu i samo čitajte, ništa ne morate znati, sve će vam se samo reći. Samo se bacite u reku, matica će vas odvesti tamo gde treba da budete. I tako svake godine možete krenuti na staro, ali novo putovanje.
Poslušajte govor Salmana Ruždija o Markesu: