Na ovim internet stranicama nismo skloni promovisanju, hvaljenju ili isticanju velikih kompanija i čuvenih brendova koji su, inače, predmet opšteg divljenja. Čak smo skloni kritici, kako u ovom delu koji se bavi kulturom, tako i političkom delu sajta. Ipak, sada ćemo prekršiti taj princip. Sve pohvale idu za čuveni Christian Dior. Naravno, ne preporučujemo njihove kolekcije već balet.
Predstava koju je organizovao Dior nosi naziv „Nuit Romaine“ (Rimska noć), a sve je urađeno povodom Svetskog dana igre (29. april). Balerine i baletani su plesali u neverovatnoj građevini – u Palazzo Farnese, koja se nalazi u Rimu. To je najznačajnija građevina 16. veka (Visoka renesansa). Trenutno je tu smeštena francuska ambasada, italijanska vlada je 1936. godine zgradu ustupila Francuskoj na 99 godina.
Plesači i plesačice igraju u nekoliko prostorija i pričaju nam priču o strasti i ljubavi. Ta priča je nekada mračna, ponekad i tužna, neki segmenti kao da su preuzeti iz filmova Andreja Tarkovskog, da bi se već u sledećoj sceni našli u renesansnom enterijeru. Muzika je nekada košmarna, a prati je i košmarni ples, a potom vesela i razigrana. Ovaj neobični balet je meditativan pa čak i apstraktan u nekim delovima. Vizualno je savršen, scenom često vlada perfektna simetrija – kako samog enterijera (eksterijer same zgrade se ne prikazuje), tako i postavka tela samih učenika u baletu.
Sve se završava mirno, u vrtu, na ljuljaškama. Drama se stišava u dvorištu, devojke se ne ljuljaju već se vrte. Poslednji ples je slobodan i slučajan, bez forme i simetrije. Reditelj Angelin Preljocaj je ostavio gledaoce u miru i spokoju, van čudesne zgrade i čudesnog plesa.
Ekipa plesača i plesačica je došla iz rimske opere – Teatro dell’Opera di Roma, dok je glavna zvezda među plesačima Friedemann Vogel.
Zanimljiv je i izbor muzike. Sve počinje Rekvijemom i ne bilo kakvim, već delom koje je komponovao Đerđ Ligeti (György Ligeti), nimalo nežni avangardni kompozitor. Muzička drama se potom smiruje, a prostorom dominiraju Vivaldijeve kompozicije, a tu slušamo i nezaobilaznog Baha, potom i delove kompozicija Vagnera, Hendla i Šuberta.
Dior je tako spojio renesansnu arhitekturu, avangardnu, baroknu i romantičarski muziku, ples i, naravno, vrhunske kostime, za koje je bila zadužena kuća koja je sve organizovala.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.