Iskren da budem, leti se mnogo manje bavim „promišljajućim“ aktivnostima… kako dnevno-političkim, tako i uopšte… glavna briga mi pivo i hlad… a ni od sladoleda ne bežim…
Razumljivo… obzirom da ne radim, trudim se da i ne budem u Novom Sadu, a ako je moguće ni u Srbiji. Uglavnom se srećem sa ljudima koje ne poznajem. Ili su to površna poznanstva. Samim tim i razgovori su u skladu sa bliskošću.
Leti uglavnom čitam „lakša“ štiva, na repertoaru su samo blokbasteri, a mozak mi negde na ispaši!
Tako i ovog leta, Tešićev „Sveti rat za Konstantinopolj“, Rotfusova „Hronika o kraljoubici“ i manje-više to je to… Polubindžovala se druga sezona Prstenova moći i Andora…
Iskoristiću priliku, mada nije ni mesto ni vreme (znam da ima posebna rubrika na portalu), za preporuku bočne priče iz Star Wars sveta – Andor, obavezno pogledajte obe sezone…
“Smrt istine je konačna pobeda zla! Kada nas istina napusti, kada je pustimo da nam izmakne, kada nam je otrgnu iz ruku, postajemo ranjivi na apetit bilo kog čudovišta koje najglasnije vrišti!”
Ovo je pred Senatom Imperije rekla senatorka Mon Motma i pobegla sa Kasijanom kod pobunjenika!
Poslušajte ceo govor ovde, u današnje vreme je malo takvih… Ili ih uopšte i nema!
A „napolju“ (van mog malog mikrokosmosa) urnebes! Gotovo da nema razlike između Andora i Srbije! Andora (Imperije?) i Planete uopšte! Gaza, Aljaska, SOŠ, NATO, Tramp, Ukrajina, Putin, Von Der Lajen, nastavi niz.
Za sukobe „blokadera“ i „ćacija“ sam čuo na moru… Tamo skapirao pirotehničke bombarde, policijsko „nasilje“, upotrebu „vojske“… Kobre, JOZ, Krička i druge…
Ovde me dočekala hapšenja, progoni, ludnica na Filozofskom, pa DIF, Jovina gimnazija…
Alimentacioni fond, ograničavanje trgovačkih marži, „antiblokaderske“ šetnje „mira“, pa ambrozija u nesnosnim količinama i da ne nabrajam… Pa otkazivanja svirki bendovima, pa bendovi otkazuju svirke, znate već sve i sami… osim ako ste i vi bili na odmoru i pustili mozak na pašu…
Ajd’ kao da nadoknadim propušteno, pa jedan portal (da ne kažem novine), pa drugi, treći, peti… pa X, pa Instagram… Pa TV…
Moram priznati, zgrožen sam!
Od medija u Srbiji ostalo je NIŠTA! Možda i manje! Gotovo da nema mesta ni za ono kurtoazno „čast izuzecima“!
Blokaderi, ustaše, teroristi, izdajnici (nastavi niz) sa jedne strane, a sa druge, ćaciji, fašisti, kvislinzi, opet ustaše (i opet nastavi sam)…
Unutar ustaško-terorističko-blokaderske grupacije, imamo i mikro, odnosno samopodele, na ultra-nacionalističke, četničke, klero-fašiste sa jedne (to su valjda super ustaše, extra teroristi, i najizdajničkiji izdajnici, jbm li ga šta su) i na izdajničko, komunističke, pedersko-lezbejske anarhiste (to su valjda „normalne“ ustaše, „obični“ teroristi i strani plaćenici) sa druge strane!
Pazite novinarsku kvalifikaciju, molim vas „Ustaški blokaderi prebili snimatelja Informera“, Informer naravno… ili Novosti, „Blokaderi ustaše zapalili SNS prostorije u Valjevu“
Nisu mnogo bolji ni ovi sa „slobodnih“ ili „nezavisnih“ medija, pa na Autonomija info, imamo vrlo sličnu kvalifikaciju „Nema većih ustaša od Vučića i ostalih kvislinga”.
Pa mamu vam nenormalnu! Svima!
Ustaša, Fašista, Terorista?
Ko? Ko, braćo Srbi?
I zašto?
Zato što ne misle kao ja? Kao ti? Kao oni?
Ili da bi najstrašnija reč XX veka (ustaša, fašista) relativizovala svoje značenje i postala prihvatljiva i ne više tako strašna?
1000 puta izgovorena laž neće postati istina, ali se od te laži neće poznati istina.
Ako smo svi mi (sa koje god strane bili) ustaše i fašisti, šta su nam onda Pavelić, Luburić, Artuković, Budak? Šta su nam Himler, Gering, Mengele? Hitler?
Šta su Jadovno, Jasenovac, Aušvic, Treblinka?
Reči imaju značenje… i težinu! I to značenje se menja upotrebom tih istih reči…
Luksuz je nekada značio višak, trudna je bila umorna, a ne bremenita žena, prestiž je značio iluziju, a danas je sinonim za ugled… Šta će nam sutra značiti reč „ustaša“?
Pazite kako koristite reči…
Jer u početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč…
i sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo…
Nešto slično misli i Čomski…
Kao da prelazimo tačku posle koje nema povratka. Delimo se (ne pristajem na „dele nas“) čak i kad smo zajedno.
Tračak nade mi dalo ovo Evropsko u košarci… Super smo krenuli… malo je ta Bogdanova povreda zakomplikovala, ali generalno (i bez njega) smo favoriti… Jokić, Jović N., Gudurić, Petrušev, Avramović, Vukčević, Jović S., Milutinov, Micić, Marinković i Dobrić… Velikih 11! Mogu sve, posebno u plavom dresu…
A onda se pitam, šta ako uzmemo zlato…
Gde ćemo ih dočekati?
Ispred Skupštine? Pa tamo je „Ćacilend“…
I ko će ih dočekati? Mi svi zajedno, ili mi podeljeni?
Sa čim?
Ili što bi Njegoš rekao:
„Kuda ćete s kletvom prađedovskom?
Su čim ćete izać pred Miloša
i pred druge srpske vitezove,
koji žive doklen sunca grije?“