Svakom društvu treba „Sofi Šol“

Kad bi me neko pitao, a možda je dobro što me ne pita, koji je ključni kriterijum za uspešno društvo, rekla bih da ništa nije bitnije od preispitivanja. S jedne strane tu je lično, individualno preispitivanje, a s druge nešto što bi mogli nazvati kolektivnim preispitivanjem. U praksi to znači da se o društvu kritički govori u medijima, skupštini, u kafani, kao i u književnosti, na filmu…

Svi imamo svoje nesavršenosti ili mane. Suočavanje s lošim delom sopstvene ličnosti nikad nije lako, niti prijatno. Teško je stati pred ogledalo i reći sebi: debeo sam, agresivan ili loš sam prijatelj. Lista je dugačka. Ali u današnjoj preporuci se neću osvrtati na gledanje u ogledalo pojedinca. Puno je država i društava na ovom svetu činilo loše, pogrešne stvari, toliko loše da možete pomisliti da nikada neće izaći iz tog blata.

Na osnovu mog dosadašnjeg skromnog filmskog iskustva rekla bih da se nemačko društvo najozbiljnije i najdublje preispitivalo. Oni ne dozvoljavaju sebi da svoje greške zakopaju tamo negde u fioku. Shvatili su da, ako gurnu stvari pod tepih mnogo više rizikuju nego da ih stave pod reflektor. Ne mogu a da se ne zapitam, kako to da mi mislimo da prošlost treba zakopati i držati metak spreman u cevi, u slučaju da neko pomisli ili se zapita o epskoj istoriji Srba.

Ali, vratimo se preporuci. Reč je o filmu „Sofi Šol – Poslednji dani“ (Sophie Scholl – Die letzten Tage). Reditelj Mark Rotemund (Marc Rothemund) publiku, metaforički, poliva hladnom vodom.

Sofi Šol je studentkinja u Minhenu i na suprotnoj je poziciji od zvanične Nemačke, te 1943. godine. U toj zemlji mladi ljudi, uključujući i njene kolege, kao i Jevreje, počeli su da gube živote. Ljudi su nestajali preko noći. Našoj junakinji se to nije dopalo, kao i njenim kolegama. Oni se priključuju pokretima koji žele da mladim ljudima pokažu koliko je pogrešna Hitlerova ideje o velikoj Nemačkoj. Ona želi da spreči da Nemačka postane država na koju će ceo svet upirati prstom i koja će stajati na mestu gde ona u tom trenutku stoji. Zbog svega toga je hapse i potom joj sude za izdaju. Ishod suđenja možete zaključiti iz naslova.

Svi koji gledamo te mučne i neprijatne scene možemo da se postidimo jer sedimo u toplom domu i na Fejsbuku pratimo neku novu teoriju zavere.

Svako društvo, svaki pojedinac u sebi treba da ima jednu Sofi ako želi da se pomeri dalje od kućnog praga. Uostalom tako je i evolucija postavljena, da jedinke koje se razvijaju u skladu sa okolnostima jedine mogu da prežive. Tako su preživele biljke, životinjske vrste pa i ljudi. Svi smo ili silom prirode ili svojevoljno morali da se promenimo. Verujem da je bolje sami da počnete sa preispitivanjem, dok vas okolnosti ne nateraju. Jer ako se zapuca, udari meteor ili zemljotres, a vi se onda setite da ne znate ništa o preživljavanju ili ne znate gde je izlaz iz kuće, već će biti kasno. Ako mislite da su promene loše, uvek možete okačiti kandilo oko vrata, popuniti prazna mesta u srpskim selima i odseći se od sveta.