„Svi smo mrtvi“, kakav naziv za seriju. Optimističan i poletan. Korejci, južni dakako, snimili su odličnu zombi seriju. Moram priznati da sam počeo da je gledam bez ikakvih očekivanja. Pošto sam fan zombija, hteo sam da udarim još jednu crtu u nizu zombi serija i filmova. Sve je počelo u skladu s očekivanjima. Dobra produkcija, masa zombija, još su i brzi, što mi se baš i ne dopada, krv, creva… Međutim, autori nisu bili površni. Apokalipsu je izazvalo strašno vršnjačko nasilje. U društvima visoke kompeticije, kako je korejsko, svi su kratkih živaca pa nasilje buja na svim nivoima i u svim formama. Ozbiljne filmove na tu temu snimaju svi, ali ih ne gleda ciljna publika. Zombi tinejdžersku seriju gledaće mnogi, posebno ako je tako dobro urađena – napisana, odglumljena i snimljena. Odlična taktika da se ukaže na ogroman društveni problem.

„Svi smo mrtvi“ je strašan naziv, pre svega, jer ne ostavlja prostor za nadu. Svi mi znamo da ćemo umreti i ta neizvesnost je i prednost i mana. Prednost jer ne znamo kada će se to dogoditi pa možemo živeti kao da se nikada neće dogoditi. S druge strane ništa nije izvesnije od smrti, tako da je sama pomisao depresivna. U korejskoj seriji nam poručuju da je sve gotovo, da smo svi mrtvi, da nema nade.

Taj stav odlično odražava osećaj tinejdžera koga svi maltretiraju. Tinejdžera koji nema izlaz, koji nema kud, koji je stisnut između nefunkcionalnih roditelja, mučitelja i indiferentne mase koja hoće da se podsmeva.

Naslov ipak nije tačan, jer su neki polumrtvi ili preciznije nisu ni živi ni mrtvi. Imuni su na virus, ne ponašaju se kao zombiji, pričaju i misle kao ljudi, ali u njima tinja zombi priroda – kada ogladne moraju jesti žive ljude. Pod „svi“ iz naslova valjda se podrazumevaju i te osobe.

Pominjem te prelazne oblike života jer toga nije bilo u ključnim dramskim naslovima koji su se bavili zombijima. Linija je uvek bila jasno povučena – mi i oni. Oni su zombiji i loši ljudi, dok smo mi oni dobri. Ovde nije tako. Jasno je da ima dobrih i loših među živima u punom kapacitetu, ali i među polu ljudima – polu zombijima ima dobrih i loših, što dodatno komplikuje situaciju. Oni, kao i zombiji, ne mogu da umru ako ih ubijete na konvencionalan način, morate baš da se potrudite da biste ih zaustavili.

Korejci su tako snimili seriju o temi koja jako privlači publiku, celu mašinu je pokrenuo zaplet koji je motivisan važnim društvenim pitanjem, a doneli su i nešto novo, nešto što do sada nismo gledali u ovom podžanru.

Dakle, krv, creva, smrt, preživljavanje, vršnjačko nasilje, tinejdžeri, pomalo humora, dobrih i zlih, kako živih tako i mrtvih osoba. Ako ste gadljivi ostaćete uskraćeni za odlično azijsko zombi iskustvo.

Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.