Hteo sam da vam pišem o Trampu i Putinu… O Grenlandu i Ukrajini, o demokratiji, autoritarizmu, pravu naroda i pravu jačeg… Da, možda, sve to virtuozno povežem sa Srbijom, Kosovom, Miloševićem, Vučićem… ali avaj…
Ne samo da nisam virtuoz, niti sam neki spoljnopolitički ekspert, nego, baš ničim izazvan, pogledah juče (nedelja uveče, malo pre vaterpola) emisiju, u kojoj su gostovali eminentni profesori Beogradskog univerziteta, obojica opozicionih uverenja, ali različitih političkih nazora (liberal i konzervativac).
Ničim izazvana (?) tema ovonedeljne kolumne se sama nametnula: Možemo li zajedno?
Ne samo protiv režima, nego i da zajedno gradimo državu, da živimo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih?
Možemo li se uopšte nadati nekom normalnom suživotu u svim ovim podelama koje su nas snašle i u kojima se batrgamo, možemo li bez hrabrosti da bar čujemo drugog?
Može li se valjati u blatu, a ne biti svinja?
Čini se, bar sudeći po ovoj dvojici (ponovo kažem, uglednih) profesora BU, ne možemo!
I ne zato što su drugačijih političkih stavova, čak ne ni zato što Srbiju vide drugačijom od onoga što ona jeste, već potpuno suludo, zato što je ne vide uopšte!
Još gore je da i ne žele da je (nas?) vide, pa svoje neslaganje sa drugačijim nazorima pokazuju bezočnim nipodaštavanjem suprotnog, čak svodeći misao na čoveka, a ideju na ljude. Samim tim, što se ne slažem sa vama, ja nisam čovek, ne zato što je moja misao pogrešna (jer misao i ne može biti pogrešna, ona može biti samo drugačija) nego zato što sam ja ruski propagandista/zapadni agent, pa ta misao i nije moja, već nekog u čije ime i za čiji interes je ja izgovaram!?!? A ja sam gnjida, koja nije u stanju da misli…
Ništa, ali baš ništa, ni na momenat nije zaličilo na razgovor (?) dva nesporna intelektualca, ogromnog znanja i iskustva (ponavljam, evo treći put, poražavajuće je što stvarno jesu).
Čak i kada su bili iste misli, doduše iz različitih pobuda (da na sledećim izborima ne treba da bude samo studentska lista) to nije bilo slaganje, nego iznošenje sopstvenog stava, potpuno bez korelacije sa sagovornikom.
Zaista ne razumem… Od toliko problema koje imamo, i kao država, i kao narod, mi se uhvatimo za najnebitniji (pride i nerešiv) i baš na tom mestu, od saveznika-neistomišljenika, pravimo neprijatelja!
Hrišćani, Jevreji i Muslimani se nikada neće složiti oko toga ko je Bog, al’ smo se složili da je Bog samo jedan…
Sreća u nesreći je, da ni jedan, a ni drugi profesor, nisu ni predloženi za „studentsku“ listu… Pa se oko njih i ne sekiram previše, brine me manir…
Čini se da nam ovo blato u kom živimo ne nudi režim, već da ga sami pravimo… Čini se i da uživamo da se valjamo u njemu…
Pa, ne pristajem!
P.S.
A da l’ prof. dr Ristić i prof. dr Videnović, il’ Savo i Nadia, stranke il’ studenti, levo il’ desno, pod mojom (tvojom) zastavom il’ pod svim zastavama… sami protiv zla il’ zajedno za dobro, odlučite sami!