Nikola Vranjković je negde ispričao kako u poslednje vreme završava koncert pokušavajući da svira kao njujorški bend Swans. I to zvuči jako dobro, ali Nikola skromno kaže da je njegov bend u tim trenucima: „Swans za siromašne“.
Bend koji Nikola Vranjković pominje je bio aktivan osamdesetih godina u okviru noise muzike, Sonic Youth su najpoznatiji bend tog podžanra. Tada su Swans i njihov frontmen Michael Gira svirali bučnu, eksperimentalnu muziku, potom se polako menjaju i snimaju neobične, apokaliptične i mračne albume o moći, novcu, religiji, seksu. A onda su se raspali 1997. godine. Gira je ponovo oformio bend 2010. kada su objavili album „My Father Will Guide Me up a Rope to the Sky“. Potom su snimili još četiri albuma.
Ovde vam preporučujemo njihov nastup uživo, Nikola kaže da je to jedan od najboljih koncerata koje je gledao. Dodao je da je slušanje Swans-a uživo jedan od najintezivnijih doživljaja, ako ništa drugo onda koncertnih doživljaja. Repetativna muzika, tišina, buka, neobični stihovi, ludilo, legendarno završavanje pesama koje traje po nekoliko minuta, sve se čini kao da će kraj, ali ga nema na vidiku. Sve to vas čeka u dva sata i kusur neverovatnog koncerta. I jedno upozorenje: ovo nije muzika koja se vrti na radiju, niti je na top listama, niti se ikome možete hvalite da ste ih slušali. Ovo je samo za vas, nije za druge.
Koncert poslušajte ovde.