Kolumna Ne pristajem | Autor Boško Orlić

Na retko šta pristajem…jbg, džangrizavi namćor! Ali pristajem da baš uvek kada zatreba, ponovo podelim srce sa svima vama! PUMPAJ!

Posle Beograda, Novog Sada i Kragujevca i četvrti univerzitetski centar u Srbiji, Niš, će 01.03. dočekati studente (da budemo pošteni i građane bez statusa studenta) i pokazati solidarnost i pijetet.

Šta god da vlast uradi, po prvi put im ne ide kako su zamislili… Kako i zašto? Jedini odgovor koji mi je na pameti: JEDINSTVO, ZAJEDNIŠTVO, SOLIDARNOST!

Studenti, zajedno sa građanima koji ih podržavaju jesu snaga ove zemlje, jesu talas promene, ali (nažalost) nisu rešenje. Rešenje podrazumeva političke stranke, ili bar politički angažovane pojedince.

Sasvim lagano, skoro niotkuda, sevnula je iskra slobode na srpskim univerzitetima. Upalila se baklja slobode, a nose je najslobodniji od svih nas!

Potpuno je neprihvatljivo da se na zahtev trećine narodnih poslanika na dnevni red ne uvrsti glasanje o poverenju predsednika vlade! Ovo naprosto mora… Poslovnik je jasan!

Pa, hteli to priznati, ili ne, ipak „svi mi živimo u Americi“ (Rammstein, 2004. pesma Amerika) i ne može da nas se ne tiče šta se dešava tog prvog utorka posle.

Nebitno ko je počeo, kako je počelo, kako i šta se desilo. Postoje stvari koje se naprosto ne rade! Ne puca se po civilima, ne podmeću se bombe, ne gađaju se bolnice, ne bodu se ljudi po ulicama.

Skroz mi glupo što ovo pišem, posebno u trenutku kada prosvetni radnici pokušavaju da ostvare minimum svojih prava (ajde dobro, zahtevi jesu preko minimuma, ali jedino tako se može do minimuma).

Ovaj tekst nema pretenziju da mu bude epitaf, sam ih je za života napisao i otpevao bar sedam. Nije mi želja ni da ispoštujem onu „o pokojniku sve najlepše“. Više je potrebno da kažem HVALA! Za sve.

I eto… Celih 110. godina kasnije, opet smo na Ceru i u dolini Jadra… Opet se rešava sudbina naroda i opet neko hoće da mu uzme zemlju, vodu i vazduh…

Prva izborna debata u USA pokazala je svu apsurdnost moderne politike! Već sam napisao da, ako su Tramp i Bajden najbolje od „slobodnog“ sveta, crno se piše i slobodi, i svetu!

Posle, blago rečeno, debakla na lokalnim izborima, niko ni ne nudi ostavke! Kao da su im odluke bile ispravne, kao da su sve odradili odlično i kao da nigde nisu pogrešili!

Sa još par sitnih, ali genijalnih detalja napravljen je dizajn gitare koji već tačno 70 godina ostaje neprevaziđen! Umetničko delo samo za sebe! Fender Stratocaster.

Iako je svega dve nedelje do lokalnih izbora u Srbiji, gotovo da se ne primećuje predizborno raspoloženje. Izborne kampanje kao da ne postoje. I vlast i opozicija su apatični!

Svima je jasno da, obrni-okreni, ujedinjenoj opoziciji u poslednja dva izborna ciklusa, fali između 2 i 4 odbornika za većinu u Beogradu. Isto toliko nedostaje i vladajućoj koaliciji.

Pitanje je potpuno retoričko, slično onom Selenićevom iz „Očevi i oci“. Parafraziraću – Ako postoji Bog, čemu sudovi na zemlji? A ako ne postoji, ko im daje pravo da sude?

Odjednom je i meni dobro. Baš sve… Kao da nisu ni pale bombe. Našli smo se, ali otac i majka nisu dobro. Ni malo. Telefoni ni dalje ne rade. U najkraćem, 24. mart 1999. godine, kako ga se ja sećam!

U odnosu na Srbiju i Srbe, šta tačno znače principi EU? Gde se to EU, prema nama, ponela principijelno? I ne pričamo o politici… Pričamo o potpisanim dokumentima i usvojenim standardima.

Dokaza za izborne nepravilnosti je pregršt, ipak organi Republike Srbije upadljivo ćute. Zato je Evropski parlament doneo rezoluciju kojom zahteva međunarodnu istragu zbog izbornih nepravilnosti!

U Kragujevcu, 1835. godine, donet je i prvi Ustav Kneževine Srbije (Sretenjski ustav). Napisao ga je Dimitrije Davidović, pod velikim utiskom francuskog Ustava iz 1791. i belgijskog iz 1831. godine.