Kolumna Ne pristajem | Autor Boško Orlić

Kada će izbora biti (decembar ili proleće) nije toliko ni bitno. Bitno je da će izbori biti uskoro i da se na njima neće desiti baš ništa neočekivano. Moram priznati i ovo je očekivano.

Nekako većina nas „starih“ i „ofucanih“ rokera, zanemaruje činjenicu da nam „glas slobode“ sredinom prošlog veka nije došao iz Rock and Roll-a, već, apsurdno, iz folk (country) i blues muzike.

Dokle idu granice ljudske slobode? Možemo li dozvoliti, da samo nečija želja da bude žena, nekog muškarca zaista i (u)čini ženom (i obrnuto)?

Dosadašnji uspesi protesta temelje se samo na upornosti i doslednosti građana, njihovoj želji za uspostavljanjem moralno i vrednosno prihvatljivog društva, ljudskom dostojanstvu, slobodi mišljenja…

Da li je poziv na dijalog, koji je pomalo nespretno uputio Predsednik (miting „Srbija nade“), usmeren u pravcu boljeg razumevanja situacije ili nekakvog, bilo kakvog, dogovora? Čini se da baš i nije.

Šta mi to živimo? Dokle smo došli? Ili još iskrenije, gde u stvari mi to idemo? Znamo li ko smo, šta smo i odakle smo? Slučajni prolaznici u sopstvenim životima? Statisti sopstvenog društva?

Sad zamislimo, šta bi se desilo da se Srbija zaduži kod NBS na recimo period od pet godina i to u dinarima, za završetak najvitalnijih infrastrukturnih projekata.

Gotovo niko ne izlazi iz sopstvenog ega, pa u promišljanjima sopstveno JA, suprotstavlja tuđem JA, verujući da je njegovo JA apsolut, te da svako drugo (drugačije) JA nije vredno razmatranja.

Svi zajedno se moramo izboriti da Sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije od 27. februara 2023. godine, sa pripadajućim Ohridskim aneksima uđe u skupštinsku proceduru ratifikacije.

Pa da pokušamo da demistifikujemo, šta se to zapravo desilo 27. februara 2023. u Briselu i u kojoj poziciji se nalazi Republika Srbija posle ovih „pregovora“…

Nekako smo se navikli… Ni jedna afera (posebno ne korupcionaška) ne uzbuđuje nikoga u Srbiji. Ljudi se više uzbude kad čuju za nasilje nad životinjama. Korupcija, to nekako ide uz nas i sa nama.

Iskreno verujem da TV pretplatu treba da plaćamo svi, da javni servis treba da postoji i da treba da ga podržimo. I sa gledanošću i materijalno. Ali ne pristajem na ovakav javni servis.

Za slučaj da advokat ne zna pravo (pozitivne propise) od toga štetu može da ima samo njegov klijent. Za slučaj da sud ne zna pravo, od toga štetu ima čitavo društvo!

Nametanje političkih tema, ne samo da zahteva upornost i rad, već nužno zahteva i određivanje prioriteta u temama i ukupnog pravca delovanja u ostvarivanju konkretnih političkih ciljeva.

Od 1919. godine, sva zvanična dokumenta datirana su po gregorijanskom kalendaru. Julijanski kalendar, u Srbiji, nalazi se isključivo u religijskoj upotrebi u okviru srpske pravoslavne zajednice.

Poslednjih par godina, a u poslednjih godinu, godinu i po dana, cene stanova, posebno u Beogradu i Novom Sadu su, današnjim jezikom rečeno, najviše u modernoj istoriji Srbije.

Muči me i proganja niz ekonomskih (ili političko-ekonomskih) pitanja. Naprosto ne razumem. Kripto valute, dematerijalizovan novac, divljanje cena, cenu novca (kapitala). Problemi, problemi, problemi.

Čini se da je Piksi kao trener, identično kao igrač, uspeo da nametne autoritet i pobednički duh. Možda prvi put, sve deluje kao tim, i možda i svi ti momci veruju, i u sebe i jedni u druge!

Ne, nemam rešenje, protivnik sam cenzure (ali ne i odgovornosti), ali možda imam misao… Za sve nas… Ako nam se nešto na društvenim mrežama ne dopada, prećutimo, ili bar birajmo reči.

Već dugo ne pratim političku scenu u BiH. Više od decenije se svi vrte u krug. Izetbegović, Komšić, Dodik, pa opet… Svi zajedno, uspeli su da od BiH stvore nešto što ne liči na državu…

Nije prvi put da se SAD i Rusija nalaze na ivici sukoba. Imali smo Kubu, Zaliv svinja, hladni rat, gvozdenu zavesu… U gotovo svakoj igri za uticaj, ove dve super sile su se konfrotirale.