Zvanično, međugodišnja inflacija je u julu (u odnosu na juli prošle 2021. godine) iznosila 12,8%. NBS nam je saopštila, da se za godinu dana, vrednost dinara umanjila za 12,8 %. Sa matematičkog jezika prevedeno na srpski, ovo znači da je 1.000 dinara prošle godine, vredelo identično kao 1.128 dinara ove godine.
Prevedeno na jezik građana Srbije, prednja tvrdnja bi značila da za dobra ili usluge koje smo prošlog jula plaćali 1.000 dinara, sada treba platiti 1.128 dinara.
Inflatorni trend je globalni, u Evropi je rekordna inflacija i po Eurostatu, ona iznosi 8,7%. Da prevedemo, vrednost Evra je za 8,7% manja nego što je bila prošle godine, u ovo vreme.
U vreme globanog finansijskog haosa, kada po sopstvenom priznanju, inflacija u SAD dostiže svoj istorijski maksimum iz 70-ih godina prošlog veka, a evro je od svog uvođenja prvi put ispod vrednosti dolara (za 100 dolara, treba izdvojiti 100,64 evra), naša međugodišnja inflacija se čini kao sjajna vest!
Novac koji je zbog dostupnosti bio izuzetno jeftin (kamata na bankarske depozite gotovo da nije postojala, euribor je bio oko 0%, dok je maksimalna kamata na kreditne poslove iznosila oko 3%) rapidno je počeo da gubi vrednost.
Jeftina i lako dostupna roba, dodatno gubi vrednost?
Zaista ne razumem… Odnosno, jasan mi je ovaj odnos evro-dolar, ali u julu prošle godine evro je koštao 117,20 dinara, a u julu ove godine 117,07. Razlika je 0,17 dinara, odnosno 17 para u korist dinara. Pa nije li naša inflacija veća od evropske? Nije li računica nelogična?
Sve centralne banke su intervenisale u cilju obuzdavanja daljeg obezvređivanja novca. Manje, ili više (bez)uspešno, ali su sve intervenisale. Sve prognoze daljeg inflatornog trenda su, ako ne potpuno crne, ono sive… Niko nije optimista, osim NBS! Naša guvernerka (šta kažete na rodnu ravnopravnost u izražavanju? Napredujem!) očekuje značajno smanjenje međugodišnje inflacije u poslednjem kvartalu ove godine i vraćanje na planiranu stopu.
U međuvremenu, gorivo (dizel, benzin, ugalj, gas, pelet) su i kod nas, ali i na svetskom tržištu dostigli rekordne cene (struju za sada ne spominjem, iako je i na tom tržištu haos). Hleb je poskupeo (ovaj redovni, što svi jedemo) sa 60 na 80 dinara (cca 33%), šećer, ulje, kafa, mleko, meso, cigarete, žvake, čokolade, dezodoransi, deterdžent, sapun, pivo, sokovi, u maloprodaji je sve poskupelo za više od 30% u odnosu na 2021. godinu. Zvanični podaci RZS-a su bitno drugačiji od onoga što vidimo svojim očima i plaćamo iz sopstvenih džepova. Prema podacima RZS-a, hrana je u odnosu na jul 2021. godine poskupela 20,3 odsto, od čega je meso u odnosu na jul prošle godine poskupelo 25,6 odsto, a mleko, sir i jaja 21,7 odsto. Ulja i masti skuplji su 20,4 odsto, a hleb i žitarice 20,5 odsto. Transportne usluge poskupele su 10,1 odsto, a goriva i maziva za putnička vozila 28,3 odsto. Najviše su poskupeli novine i časopisi, za 37,7 odsto. Zaista ne razumem, u julu 2021. godine cena svinjskog buta bez kostiju, u maloprodajnim objektima se kretala između 350 i 480 dinara za kilogram. Danas je oko 750 dinara za kilogram! Obrni okreni, ne kapiram odakle im 25% (1/4 prethodne cene)? Ili recimo krompir, 2021. godine je cena bila oko 20 dinara po kilogramu, danas je preko 50 dinara za kilogram.
Ili to nema baš nikakve veze sa inflacijom, niti utiče na nju? Naprosto, radi se o zakonomernosti ponude i tražnje. Guvernerka NBS nam je objasnila da je cena krompira skočila za 152% (?) zato što su posle pandemijskih mera, građani organizovali svadbe i slavlja! Naprosto se trošilo mnogo više krompira i zato je poskupeo! Iskreno, ja nisam bio ni na jednoj svadbi, slavi ili proslavi gde se uopšte služio krompir, čak ni kao prilog (pomfrit, pire i slično)! U svadbarskom, slavskom i slavljeničkom (rođendani, Nova godina, Prvi maj i slično) meniju, krompir čini između 1 i 2% ukupno pripremljene hrane, taman toliko koliko staje u rusku slatu i eventualno belu čorbu. Za slučaj da neko napravi i mimozu, udeo krompira u slavljeničkom meniju se podiže na enormnih 1,2 do 2,3% ukupno pripremljene hrane! Takođe, u Beogradu je tokom 2021. godine zaključen 8.171 brak, odnosno 35,5 odsto više nego 2020. godine (svega 6.031) dok je cena krompira bila niža od cene iz 2020. U Novom Sadu je tokom 2021. godine zaključeno 1.325, a u 2022. godini do sada svega 986 brakova, a krompir ipak divlja! Objašnjenje sa svadbarskim krompirom je besmisleno, taman toliko koliko je krompir poskupeo!
U uslovima, kada najveća evropska ekonomija (Nemačka) po prvi put od ujedinjenja, više uvozi nego što proizvede, kada BDP-u svih razvijenih zemalja preti ozbiljan pad, a u najboljem slučaju stagnacija, kada je globalna recesija evidentna i očekivana (negde čak i planirana?), mi se bavimo svadbama! Na porast cena u Srbiji, potpuno su bez uticaja i makro i mikro ekonomska dešavanja, nezapamćena suša, poremećaji na globalnom tržištu i realna inflacija! Krive su svadbe!
Pa sad dragi moji Srbi, šta vam je milije?
Povećanje nataliteta? Onda se ženite!
Ili stabilne cene? Onda nemojte!
Ili što bi neko na tviteru rekao: „Dozvoliti gej brakove, ako obećaju da neće praviti svadbe“!