Kada slušate Mobija (Moby) kako govori o pravljenju muzike, ali i kada govori o svojoj mračnoj strani, pre svega o zavisnosti od droga, čini vam se da je sve tako lako i jednostavno. Samo sednete i svirate, nešto vrlo jednostavno, to snimite, pozovete neke muzičare koji nešto sviraju ili pevaju i to je to. Eto pesme, hita, albuma na top listama i u srcima fanova. Takođe, izgleda da je tako lako pričati koliko o sopstvenim greškama i padovima, o svojoj mračnoj i lošoj strani, o tome kako ste povređivali sebe i druge. Sve to izgleda lako kad o tome govori Mobi, a on to radi bez ikakvih pretenzija, bez želje da ispadne pametan, bez patetike i samosažaljenja. Svi vrlo dobro znamo da ništa od toga nije lako. Nimalo. Zato je toliko dragoceno slušati Mobija. Ako i ništa ne naučite bar ćete znati da je moguće, a nekada je i to dovoljno.

Sve to se savršeno vidi dok Mobi priča o tome kako je nastala pesma „The Lonely Night“. Video možete pogledati ovde.

Priča ide ovako. Mobi je smislio, kako sam kaže, nešto jednostavno. Napisao je muziku. Potom je muziku poslao Marku Laneganu, koje je napisao stihove, a onda ga je Mobi pozvao da svrati do njegovog kućnog studija, pošto su komšije. Lanegan je svratio i otpevao pesmu. I to je to. Eto kako je to lako.

Pesma govori o tamnoj strani duše, i to o tamnoj strani duše jednog zavisnika, tako je Mobi tumači. Lanegan i on su se pronašli u toj posebnoj vrsti mraka, zavirili su svoje duše, u duše ovisnika. Trećeg člana Mobi je kontaktirao oprezno, plašio se da će biti teško privoleti ga. Hteo je da doda njegov glas kako bi ponovo snimio svoju omiljenu pesmu. Međutim, Kris Kristoferson. (Kristofferson) nije imao dileme, odmah se odazvao pozivu, otpevao je celu pesmu. Tačno je znao o čemu govore druga dvojica muzičara. Iskustva su im se poklapala.

Mobi je potom iskombinovao dva glasa i dobio nešto neobično i drugačije. Pesma „The Lonely Night“ nikada nije bila singl, niti hit, to je intimna ispovest, ispovest duše koja pati. Nastala je lako, skoro nehotično, a zapravo su iza pesme stajale tri velike karijere i tri sudbine. Glasovi iz dubine pakla ispričali su tu priču bez želje da se nekom dopadnu. Ovo nije pesma za pokazivanje, ovo je zapravo ispovest. Tako je treba i slušati, oprezno, noću, kada vas niko ne čuje, jer nije pristojno slušati nečije ispovesti u društvu, ipak je to namenjeno samo vama.

Pesmu možete poslušati ovde.

Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.