Film Teško je biti bog (Trudno byt bogom, 2013.) režirao je ruski sineasta Aleksej German. Zasnovan je na istoimenom romanu Arkadija i Borisa Strugatskog. Reditelj je snimao film od 2000. godine i nije uspeo da ga završi. To je uradio njegov sin Aleksej German Mlađi.
Kakav je to film? Sve izgleda kako da srednji vek, a nije. Radnja se odvija na drugoj planeti koju su naselili ljudi. Prema proračunima naučnika sa Zemlje društvo na toj planeti uveliko je trebalo da uđe u renesansu, ali stanovnici surovo sprečavaju svaki pokušaj humanizacije i bilo kakvog napretka. Zato sa Zemlje stiže naučni tim da ispita situaciju. Oni ne smeju da se mešaju u politiku već samo da posmatraju. A, boga mi, imaju šta i da vide.
Crno-beli film vizuelno podseća na slike Heronimusa Boša. Mračan je, apokaliptičan, uvaljan u krv i blato. Autor insistira na estetici ružnog. Kadrovi su estetski skoro savršeni, puni sadržaja, često snimani iz velike blizine pa su gledaoci praktično ugurani u bizarne događaje, jer im se sve dešava pred nosom. Junaci u tom blatu, izmetu, znoju i prljavštini svake vrste vole sve da mirišu, da se mažu time što su slučajno pronašli, da se valjaju po blatu i fekalijama. Likovi, čini se hiljade likova, bez prestanak ulazi i izlazi iz kadrova. Svi su obučeni kao srednjovekovna sirotinja, svi su surovi, nezadovoljni, podozrivi, lukavi, pokvareni, nemilosrdni i besni.
Mislim da nikada nisam gledao film s više gadosti, a u isto vreme film za koji se može reći da je lep. Može se reći i da je bizaran, monumentalan, lud, groteskan, iščašen, briljantan… Nije lako gledati sve to čitavih 177 minuta. To je izazov i za iskusne filmofile. Preporučujem ga onima koji pronalaze nešto u estetici ružnog i svima koji žele da preispituju sopstvene granice. Jer, Teško je biti bog.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.