Teskoba, bes i nemoć

Yo La Tengo – This Stupid World [2023]

Yo La Tengo će sledeće godine napuniti četiri decenije karijere, što je samo po sebi impresivan uspeh. Dodajte tome da je bend od 1992. godine u istoj postavi, koju čine bračni par Ira Caplan i Georgia Hubley, te basista James McNew, i povrh svega iza sebe imaju 17 albuma, kojima bend konstantno pomera granice muzike svojim jedinstvenim i autentičnim zvukom.

Upravo su u februaru ove godine objavili svoj sedamnaesti album „This Stupid World“.

Gledajući šta se sve dešava u svetu tokom poslednjih godina, potpuno je jasno da je sam naziv albuma itekako adekvatan. Album je sniman tokom tri neverovatne godine od 2020. pa do kraja 2022. godine, a svi znamo šta se sve izdešavalo na globalnom nivou, od pandemije, agresije Rusije na Ukrajinu, koja je svet dovela na ivicu još jednog globalnog sukoba, pa sve do veoma sumornih vizija budućnosti u svetlu sve očiglednijih klimatskih promena, i sve ovo je naravno uticalo na dominantu atmosferu albuma.

Iako se za Yo La Tengo nikada ne može reći da odstupaju od svog prepoznatljivog zvuka, ipak veliki muzičari kao oni itekako uspevaju da svoj zvuk održe svežim i aktuelnim, bez ikakvog truda da prate vladajuće trendove u muzici ili umetnosti. Naprotiv, jedan od najsnažnijih utisaka koji Yo La Tengo ostavljaju svojom muzikom je da ih uopšte nije briga za to šta se svira oko njih ili pak šta čuči na vrhovima top listi.

Za „This Stupid World“  se može primetiti da je „najživahniji“ album benda u poprilično godina unazad. „Sinatra Drive Breakdown“  gazi sve pred sobom nošena motorik ritmom i hipnotičkom bas linijom, dok se mekan i melodičan Kaplanov vokal sudara sa kakofoničnim gitarskim linijama. „Fallout“ je sa druge strane potpuno opčinjavajuća već na prvo slušanje, sa gitarskim rifom i melodijom koja bi se bez problema mogla naći na albumima benda iz ranih 90ih.

„Tonight’s Episode“ donosi ponovo napetu atmosferu, pre svega zbog frenetičnih gitarskih linija, koje se podvlače pod melodični vokal Jamesa McNewa.

„Aselestine“ je predivno sanjiva i melanholična, sa Georgijom Hubley na vokalu. Na „Until It Happens“ i „Apology Letter“ dominiraju pitomije gitarske harmonije koje se više oslanjaju na pop melodije.

„Brain Capers“  kreće lagano, eteričnim klavijaturama, da bi uskoro distorzirane gitare i motorik ritam preovladali u savršeno kontrolisanom soničnom haosu.

Album zatvaraju „This Stupid World“ i „Miles Away“, obe preko sedam minuta. Dok je „This Stupid World“ frenetična i psihodelična noise buka, koja na savršeni način, kako muzikom tako i stihovima „This stupid world, it’s killing me / this stupid world, is all we have“ inkapsulira sve emocije teskobe, besa i nemoći koje lome svaku normalnu osobu u svetu u kome  živimo, „Miles Away“ je eterična, lagana,  umirujuća,  sa tračkom optimizma podjednako u muzici i stihovima.

„This Stupid World“ je jednostavno prelep album, i stvoriti ovakav album nakon četrdeset godina karijere mogu samo najveći majstori, što Yo La Tengo svakako jesu.

Album možete poslušati ovde.

Napisao Cyber Druid. Preuzeto s prijateljskog sajta FatHipster.