The purple lagoon, Frank Zappa – eksplozija tonova, svirka koja ide od džeza, do metal solaža na gitari, pa sve do avangardne muzike, nove klasične ili kako se već to zove – poslušajte sam početak. Pošto se naglo završi taj čudni uvod, počinje džez solo na saksofonu, furiozni solo koji se polako penje ka klimaksu i, čini se, kraju, ali ima još mnogo toga pre kraja. Onda sledi Zapin solo na gitari. To je tek priča za sebe. Čista ljubav prema sviranju gitare. Sadrži sve elemente Zapinog neobičnog stila. Potom upadaju svi i prave haos iz koga izrasta solo na bas gitari, a potom i solo na trubi čiji je zvuk propušten kroz efekte. I onda sledi kraj, oko minut svega što vam može pasti na pamet: džeza, klasike, kabarea… Shvatili ste, ovo je kompozicija neobične forme i neobičnog sadržaja.
Prvi put sam čuo Purpurnu lagunu kao klinac. Bio sam zaprepašćen svim tim tonovima, nikada nisam čuo ništa slično, a ni kasnije nije bilo takve muzike na pretek. Da, nisam rekao ovo je instrumentalna kompozicija, polu napisana/polu improvizovana. Izvodi je 13 muzičara. Snimljena je uživo u Njujorku 1976., a objavljena je na „živom“ albumu „Zappa In New York“. Kada sam je prvi put čuo nisam znao naziv kompozicije, samo sam znao da je to Zapina stvar. Uspeo sam da je pronađem mnogo kasnije, kad sam ovladao pretraživanjem na internetu. Ponovo sam je čuo na trostrukom albumu „Läther“ iz 1996. godine, a onda sam lako našao živi original.
Ako do sada niste odustali poslušajte originalnu verziju iz Njujorka.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.