Do pre pola decenije skandinavsku književnost van matičnih država čitaoci su doživljavali kao zbirku mističnih, napetih i surovih trilera. Detektivi u delima Jua Nesbea, Laša Keplera, Arnea Dala i ostalih autora, zamenili su mesta na policama sa mnogo predvidljivijim američkim autorima. A onda su, gotovo istovremeno, došla dva fenomena: Obimna autobiografska dela Karla Uvea Knausgora i tople priče Fredrika Bakmana, na kojima ćemo se zadržati u ovom tekstu. Pošto Lava LAB do sada nije prikazao nijedno od njih, počinjemo sa prvim i najvećim bestselerom, koji nosi popularnost i ostalim knjigama ovog autora: Čovek po imenu Uve.
Namrgođeni i usamljeni penzioner i udovac Uve živi u jednom sasvim, za Švedsku, tipičnom naselju. Bori se za pravdu i red u kućnom savetu, dok svakodnevno pokušava da sebi oduzme život. Naravno, događaji prikazani u knjizi će mu promeniti život u potpunosti. Čitalac će imati priliku da prisustvuje naizgled najobičnijim dnevnim događajima koji jednom čoveku znače čitav svet. Uveov život se menja, u njega ulaze razni ljudi iz komšiluka, a on ostaje dosledan svojoj autentičnosti. Upravo je taj poseban način na koji Uve iskazuje toplinu i naklonost prema drugim ljudima ono što je lekovito u ovoj knjizi.
Ovaj bestseler ima i skandinavsku ekranizaciju, dovoljno dobru da bi se pogledala posle čitanja knjige. Ono što nas ove sedmice očekuje u bioskopima je i američka ekranizacija, u kojoj se Uve zove Oto, a igra ga Tom Hanks. To je dobar povod da ponovo uzmemo Uvea u ruke, prisetimo se zašto nas je raznežio pre mnogo godina i prosudimo u kojoj meri su univerzalna osećanja prenosiva u američko predgrađe.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.