Njujorškom bendu „The Swans“ religija je bliska tema. Obrađuju je na razne načine kroz pesme. To nije ništa novo, religijske teme su relativno čest motiv u pesmama savremene muzike. Nick Cave i David Eugene Edwards možda su i najveći pesnici roka u čije je stihove religija duboko upletena.
Michael Gira i njegov bend „The Swans“ nisu samo pevali o doživljaju onostranog i pričama koje su čitali u religijskim tekstovima, već su jednu alegoriju utkali u samu biografiju benda.
Grupa je snimila prvi album 1983. godine, nazvali su ga „Filth“, potom su nastavili da stvaraju moćne, eksperimentalne, bučne albume, a onda su rešili da završe karijeru. Godine 1996. su snimili poslednji album „Soundtracks for the Blind“, deseti po redu i to dupli, pa su krenuli na poslednju turneju koju su nazvali, ni manje ni više, nego „Swans Are Dead“. Bend je mrtav i članovi kao hodajući mrtvaci sviraju koncerte uživo. Poslednji niz koncerata. Religijske konotacije su jasne, ali se tu ne zaustavljaju.
Nakon turneje bend je prestao da radi, publika ga je ožalila, snimci koji su nastali u periodu između 1995. i 1997. objavljeni su sledeće 1998. godine. Potom su bend i celo njegovo nasleđe otišli u grob, kao što i priliči nekom ko je umro, u konkretnom slučaju otišli su u zaokružene kolekcije poštovalaca, kao i u enciklopedije i istorije moderne muzike.
A onda se dogodio drugi dolazak, kao što i Biblija najavljuje Isusov drugi dolazak. Religijska paralela je zaokružena 2010. godine. Bend veliki povratak označava albumom koji opet priziva religiju: „My Father Will Guide Me up a Rope to the Sky“.
Bend je još jednom prekinuo aktivnosti, ali se brzo vratio. I danas svira i snima. Poslednji album „The Beggar“ izašao je 2023. godine.
Sve ovo je bio uvod za preporuku. Hodajući bend umrlih svirao je dve godine i potom je izašao album živih snimaka „Swans Are Dead“. Mi vam ovde preporučujemo jedan koncert s te velike turneje. Koncert je odsviran 13. marta 1997. u čuvenom prostoru „Paradiso“ u Amsterdamu, zapravo crkvi koja je izgrađena 1880. godine. U veliki koncertni prostor pretvorena je 1968. godine. Od tada to mesto zovu i „pop temple“ (hram popa). Tu su svirali svi koji nešto znače u svetu savremene muzike, a upravo je tu legendarni koncert održao i Nick Cave s bendom Bad Seeds.
Sam koncert Swonsa koja vam preporučujemo uzleće do religijskih visina. Iako slika nije dobrog kvaliteta, zvuk je odličan, pa se možda i lakše može uživati u samim pesmama.
Koncert otvara pesma koja će na neki način odrediti budućnost mrtvog benda – „Feel Happiness“. Gira je pesmu napisao kao svojevrsni oproštaj od benda. To je elegična pesma koja se završava tužnim zviždanjem, ponavljanjem melodije koja zvuči kao poslednji pozdrav, početak kao kraj. Ujedno „Feel Happiness“ najavljuje šta će se dešavati nakon smrti, ono što će Gira raditi na projektu „Angels Of Light“, kao i u solo radovima, ali i proročki najavljuje muziku koja će nastajati nakon drugog povratka, iako niko ništa od toga nije mogao znati. Zar vam treba veći dokaz da Bog postoji.
Swans-i, inače, važe za bučan bend, pripadaju pravcu koji se zove „noise“ (buka), ipak, prava buka vladala je tek na početku karijere. Na koncertu koji preporučujemo nema buke, u tom žanrovskom smislu. Buka je tu samo da odigra svoju dramsku ulogu, da prekine pauzu, da uništi tišinu, bend zapravo plovi ambijentalnim vodama. Kao da članovi benda ne dopuštaju da budu žanrovski određeni, svaki pokušaj ukalupljivanja bezobrazno negiraju samom muzikom. Deo religioznog iskustva jeste i iznenađenje, ulazak u nepoznato, ali i uranjanje u ono neobjašnjivo čemu se teži. Sve to su doživeli srećnici koji su tog 13. marta 1997. otišli u crkvu na koncert. Mi, koji nismo bili tamo o tome možemo samo čitati (slušati) u apokrifnim knjigama.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.