U potrazi za ukusnim veganima

Nečija odluka da bude vegetarijanac ili vegan ili šta god drugo, a da je vezano za ishranu, ne tiče se nikoga, to je privatna stvar. Ne možete se mešati u tuđe odluke i navike, posebno ako ne pripadate istoj prehrambenog grupaciji. Međutim, vegani i ekipa sve češće prelaze tu granicu – žestoko kritikuju ljude koji nemaju iste gastronomske „stavove“. Iz prve ruke ukratko: vegan neće da plaća račun u kafani ako je bilo ko u društvu uzeo nešto što se dotičnom ne dopada, recimo, ako stavite med u čaj, vegan neće da plati piće, jer pčele pate. Na kraju se razgovor pretvorio u maltretiranje – vegan nastupa s moralno superiornih pozicija i u agresivnom tonu sipa istine, „činjenice“ u koje niko ne sme da sumnja, jer on „samo citira naučne radove“…

Pretpostavljam da je francuski reditelj, scenarista i glumac Fabrice Eboué preživeo par ovakvih razgovora pa je popizdio, seo i napisao scenario u kome se obračunao s militantima mirovnjacima – veganima. Glavni likovi filma su vlasnici mesare koje maltretiraju veganski aktivisti. Igrom slučaja ubiju vegana, ne znaju šta da rade s lešom pa ga iseckaju i prodaju mušterijama. Svi kupci su oduševljeni mesom, koje im prodaju kao „iransku svinjetinu“ (kao u Francuskoj se i dalje gaje svinje koje su jedine preživele revoluciju). Bračni par mesara kreće u potragu za veganima, a međusobno kukaju kako je posebno teško pronaći one podgojene. Posao cveta kao i ubojite šale koje pogađaju i mesare i vegane. Ova tema bila bi prilično odvratna za gledanje, a autori bi zaslužili negativne kritike. Umesto toga dobijaju pohvale. Sve to zahvaljujući moralno superiornim vlasnicima istine – komšijama veganima.

By Gasitis

Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.