U potrazi za ukusnim veganima

Nečija odluka da bude vegetarijanac ili vegan ili šta god drugo, a da je vezano za ishranu, ne tiče se nikoga, to je privatna stvar. Ne možete se mešati u tuđe odluke i navike, posebno ako ne pripadate istoj prehrambenog grupaciji. Međutim, vegani i ekipa sve češće prelaze tu granicu – žestoko kritikuju ljude koji nemaju iste gastronomske „stavove“. Iz prve ruke ukratko: vegan neće da plaća račun u kafani ako je bilo ko u društvu uzeo nešto što se dotičnom ne dopada, recimo, ako stavite med u čaj, vegan neće da plati piće, jer pčele pate. Na kraju se razgovor pretvorio u maltretiranje – vegan nastupa s moralno superiornih pozicija i u agresivnom tonu sipa istine, „činjenice“ u koje niko ne sme da sumnja, jer on „samo citira naučne radove“…

Glavni likovi filma su vlasnici mesare koje maltretiraju veganski aktivisti. Igrom slučaja ubiju vegana, ne znaju šta da rade s lešom pa ga iseckaju i prodaju mušterijama. Svi kupci su oduševljeni mesom, koje im prodaju kao „iransku svinjetinu“ (kao u Francuskoj se i dalje gaje svinje koje su jedine preživele revoluciju). Bračni par mesara kreće u potragu za veganima, a međusobno kukaju kako je posebno teško pronaći one podgojene. Posao cveta kao i ubojite šale koje pogađaju i mesare i vegane.

Ova tema bila bi prilično odvratna za gledanje, a autori bi zaslužili negativne kritike. Umesto toga dobijaju pohvale. Sve to zahvaljujući moralno superiornim vlasnicima istine – komšijama veganima.