Razvoj tehnologije ne staje, promene su vidljive skoro na dnevnom nivou. Sve to nam olakšava život, ali nas i plaši. Gde je kraj? Da li će veštačka inteligencija postati samosvesna kada dobije dovoljno informacija? Sve su to pitanja koja su mnogo puta obrađivana u literaturi, na filmu, a posebno u serijama. Sada polako počinjemo da ih postavljamo i u stvarnom životu, van fikcije. Upravo je to idealna situacija za punokrvnu komediju. Dok je sve još uvek na nivou teorije, reakcija umetnika je ozbiljna, a čim se prelije u stvarnost komedija je idealan odgovor, jer, bolje je smejati se nego plakati.

To je odlično shvatio Jean-Pierre Jeunet. On i Marc Caro su režirali čuvene ultrastilizovane filmove Delikatesna radnja i Grad izgubljene dece, dok je legendarni film Amelija Pulen Jeunet režirao sam.

Reditelj je ove godine pred publiku izašao s komedijom Big Bug. Tema je AI, naravno. Kuća je puna ljudi i robota, uglavnom dobronamernih. Međutim, napolju je haos pa roboti u kući ne puštaju nikoga da izađe iz nje. Napolju se odvija pobuna robota. Veštačka inteligencija u kući nema ništa s pobunom, ali je zaključala kuću kako bi spasila ukućane od opasnosti, tako su programirani i tako se ponašaju.
To je idealna situacija koju je reditelj osmislio. U kući se dešava ceo film, odlična komedija, francuski stil, uz malo apsurda i uticaja Bunjuela. U Big Bug se preteruje na svakom koraku, a to je valjda i ideja komedije, ali gorak ukus ostavlja i sama pomisao da bi sva ta tehnologija stvarno mogla da kaže: „E, sad je dosta. Ljudi, stvarno ste preterali. Odavde mi preuzimamo“.

Strah nije neopravdan. Svaki čovek, od kad se rodi, sve mora da uči od početka, dok svaki novi robot zna sve što su znali svi njegovi prethodnici. Razmislite o tome. I počnite da gomilate zalihe u podrumu.

Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.