Kad me pitaju kako pišem, obično odgovorim: Sleva na desno. Tako je govorio Umberto Eko, a vama preporučujem da pročitate njegove eseje o književnosti i pisanju („O književnosti“). Eko drugačije pristupa književnosti, on celinu, univerzalnost pronalazi u detaljima. Tako, uostalom, i piše knjige. Čuvena je priča da je hodao i izgovarao rečenice koje izgovaraju njegovi junaci u romanu Ime ruže, kako bi izračunao koliko se reči može reći za određen broj koraka. Eko ništa nije prepuštao slučaju, kao pisac, a isti je metod primenjivao i dok je čitao knjige drugih autora. Čitao je između redova. Na neki način je proveravao pisce. I kada bi pronašao one minuciozne, posvećene i zapravo zaljubljene u to što pišu, njih je čitao kao da piše svoj roman.
Fascinantno je šta je Eko uspeo da pronađe u tekstu koji bi većina pročitala za par minuta i prešla na sledeći događaj. Od ovog profesora semiologije možemo naučiti svašta, a pre svega kako da čitamo književna dela. Zato je knjiga koju preporučujemo dragocena. Govori nam da nije sve u jednostavnom sledu događaja. Smisao se ponekad krije u detaljima, u onome što nije očigledno.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.