Foto: Daniel Corrigan. Warner Bros. Records., Javno vlasništvo – Wikimedia Commons (Public domain, via Wikimedia Commons)
Tri momka odlučuju da formiraju bend, imaju 18, 19 i 20 godina, sviđa im se pank rok. Grupa iz Minesote odlučuje da uzme neobično ime „Hüsker Dü“, što na danskom i norveškom (Hūsker Dū?) znači „da li se sećaš“. Momci sami dodaju dve tačke iznad dva „u“, jer im je to bilo „metalski“ (Blue Öyster Cult, Queensrÿche, Motörhead, the Accüsed, Mötley Crüe).
Momci vežbaju, godinu dana od osnivanja prvi put nastupaju, a četiri godine od formiranja snimaju prvi album „Everything Falls Apart“ (1983), sledeće godine izlazi drugi album. Reč je mitskoj ploči, tačnije dve ploče. Dupli album „Zen Arcade“ do danas je ostao skriveno blago moderne muzike, album koji je teško uhvatljiv, kao da se menja sa svakim novim slušanjem.
Bend je nakon toga snimio još četiri albuma (šest ukupno), a onda se raspao 1988. godine.
Album „Zen Arcade“ nam priča priču o momku koji beži od kuće jer je nezadovoljan životom s porodicom, ali brzo shvata da je život van kuće, u velikom svetu, još gori od groznog života s roditeljima.
Momci su hteli da snime nešto veliko i nešto drugačije, ali nisu hteli da prave kompromise. Hteli su da snime album koji će izaći iz svih okvira, a pre svega iz okvira rokenrola i svih podžanrova koji su nastala iz te velike ideje, uključujući i to što su svirali: hardkor, pank rok, indi… Hteli su da izađu iz svih okvira, ali i da ne napuštaju marginu. Rezultat je dupli album (70 minuta) koji će posvećenici slušati i tumačiti u narednim decenijama.
Bend je vežbao i smišljao pesme u nekadašnjoj crkvi, koja je pretvorena u pank kuću, mesto za svirke i druženje. Kad su završili pisanje pesama i vežbanje, ne bez trzavica i svađa, momci su otišli u Kaliforniju da sve to snime. Snimanje je potpuno neverovatno. Samo dve pesme („Something I Learned Today“ i „Newest Industry“) su snimane iz nekoliko pokušaja, sve ostalo, a snimljeno je ukupno 25 stvari, snimljene su iz prve. Sve je bilo gotovo za samo 40 sati. Nekim bendovima toliko treba samo da nameste zvuk za jednu pesmu.
Potom je za svega 40 sati ceo album izmiksan i to u jednom dahu. Sve je koštalo 3.200 dolara.
Nije bilo singlova jer je bend hteo da se album sluša i analizira kao celina.
Dakle, bend je zamislio ambiciozan album, konceptualno delo, hteli su da ispričaju priču kroz pesme. Sve to su napisali i uvežbali, a onda su u studiju proveli svega pet radnih dana. Zašto nisu hteli da „peglaju“ album, kao i mnogi drugi bendovi? I šta bi time postigli.
Čini se da nisu hteli da i sam zvuk bude u skladu s pričom. Zvuk je bio odjek priče o propasti porodice, kao i pojedinca koji pokušava da pobegne od porodice, ali se nalazi u svetu koji takođe propada. Raspad i iluzija da je tamo negde nešto drugo, nešto bolje, ne bi bili autentično prikazani da je sve bilo upakovano u pop produkciju, da je ponavljano do besvesti kako bi dobili savršen snimak. „Hüsker Dü“ nisu mogli drugačije da budu autentični osim da takvu priču ispričaju na jen, dva tri…
Rezultat je neverovatan. Bend je uspeo da stvori nešto čudesno, album koji se može slušati iznova i iznova. Nešto se dogodilo na tom snimanju, pesme zvuče pankerski, sirovo, jeftino snimljeno (posebno iz današnje perspektive), ali su istovremeno vrlo sofisticirane. Te pesme, baš tako složene, nekako su neuhvatljive, kao da vam daju nešto, tek da vas zaintrigiraju, da vas navedu da uđete unutra, a onda se sve izmakne, kao da je sve bilo iluzija, fatamorgana. Sa svakim novi slušanjem idete dalje i dalje, ali nikada ne možete doći do kraja. „Hüsker Dü“ su nam ostavili čudesan album koji tek treba da analiziramo i tumačimo.
Neki od važnih albuma drugih bendova koji su nastali nakon završetka kratke karijere „Hüsker Dü“ (svega devet godina, od toga su za pet godina snimili šest albuma), nastali su tako što su autori pokušavali da razumeju buku koju su „Hüsker Dü“ proizvodili.
Ta buka je zapravo umetnost. Ali tu umetnost slušalac mora pronaći, to je umetnost koja postoji samo u glavama slušalaca. „Zen Arcade“ nastavlja da „svira“ u vašoj glavi i kada svi plejeri utihnu. Ako dopustite da vam se buka ušunja u um, nećete moći da je se oslobodite, pratiće vas kao duh gde god da krenete i kljukaće vas čudnim mislima. Od umetnosti vam valjda ništa više ni ne treba.
Ceo album poslušajte ovde.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.