Gledanje serije „Unorthodox“ mi je bio veliki test. I ne samo test, već i izazov. U trenucima sam razmišljala da li da nastavim da gledam. Slično mi se desilo i sa serijom Ethos (preporuka ovde).
Izazov nije bilo gledanje kako funkcioniše tradicionalno društvo koje ima svoja pravila, već društvo u kojem nemaju svi ljudi jednaka prava. Pritom se radi o egzistencijalnim pravima, pravima koja utiču na život i nekad ga ograničavaju.
Da su malo liberalnije društvo, možda ponekad i ne bi bila rezignirana prema njima. Reč je o Hasidima, grupi Jevreja, koji žive po starim pravilima judaizma. Konzervativizam koji postoji kod njih, postoji i u bilo kom drugom društvu, ali je kod Hasida, čini mi se, dostigao maksimum.
Naravno, verujem da i mi prelazimo njihove granice/crvene linije, ali, kao gledalac serije, imam osećaj da njihova tradicija ponekad zna biti nedemokratska. Ne mogu da zamislim da živim u takvom društvu, kao što nije mogla ni glavna junakinja serije, koja beži u Nemačku.
Osim što je ovo priča o različitosti i toleranciji, serija govori i o hrabrosti mlade žene koja ne pristaje na tradiciju, uske i stroge granice i nametanje pravila koja, jednostavno, nisu njena.
Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.