Prenosimo sa sajta P.U.L.S.E (Magazin o umetnosti, kulturi i društvu).
Oprema redakcije.

L’ insulte (2017) – Uvreda

„Stanovnici Libana, najrazličitijih konfesija, živeli su vekovima u miru, do izbijanja rata 1975. godine (koji je okončan 1990. godine), a mir koji je usledio u potpunosti je obeležen sećanjima na rat. U takvim okolnostima, čak i sitna uvreda prevazilazi svoje dimenzije i postaje glavno političko oružje savremenog Bejruta.

2017. godine jedna prijava uvrede biva odbačena na prvostepenom sudu, ali u međuvremenu dostiže medijski i politički spin, te na drugostepenom sudu postaje suđenje decenije. Angažuju se veliki advokatski timovi na obe strane, traumatična prošlost junaka se iznosi u javnost, umišljaju se mesijanski karakteri itd. Uvreda nije na etničkoj ili rasnoj osnovi, ali je uvreda nastala između palestinskog izbeglice i libanskog hrišćanina. Da bi opravdali reputaciju uvrede, nižu se jedna za drugom loše stvari, a često se desi da protagonisti zaborave kako je sve i počelo.

Uvreda je krivično delo iz člana 170 Krivičnog zakonika RS, koje se preduzima po privatnoj tužbi. Radnja izvršenja sastoji se u omalovažavanju nekog lica, a na osnovu objektivnih kriterijuma utvrđuje se da li nešto predstavlja omalovažavanje nekog lica ili ne. Dakle, merodavna je procena (koju daje sud), sa aspekta običajnih moralnih i drugih normi u određenoj sredini, a nije od značaja kako je to shvaćeno od strane lica kome je, navodno, uvredljiva izjava upućena. Omalovažavanje može predstavljati tvrdnju u pogledu činjenica i vrednosnih sudova, s tim da uvredljiv karakter izjave ne zavisi od njene istinitosti.

Dakle, zaštitni objekt kod krivičnog dela uvrede je čast (kao skup svih vrednosti nekog lica) i ugled (kao odraz vrednosti u društvu). Teži oblik postoji ako je uvreda učinjena putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu. Ako je uvređeni uvredu uzvratio, sud može jednu ili obe strane kazniti ili osloboditi od kazne.

Neće se kazniti za delo učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz izlaganja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.“¹

Napisao Hajrudin Aginčić. Preuzeto s prijateljskoj sajta P.U.L.S.E.

¹ Odlomak iz autorove knjige“Prav(d)a na filmu – Zbirka pseudo priča”.

Pogledajte i druge Lava LAB preporuke ovde.