Uzmite Volasa
Dejvid Foster Volas (David Foster Wallace) nije jednostavan pisac, nije lak za čitanje. Njegovi romani i priče su kompleksne i zamršene konstrukcije pune ironije, crnog humora, kritike savremenog društva… Sve to je upakovano u zahtevnu formu koja se mora „provaliti“ kako bi čitanje pretvorili u uživanje a ne patnju. Sve ovo važi i za njegove eseje. Pa zašto nam ovo preporučuješ? Zato što je teško popeti se na planinu, ali kad dođete do vrha čeka vas predivan pogled, a ni vazduh nije loš, ako i dalje možete disati.
U „Uzmimo jastoga i drugi eseji“ Volas secira moderno društvo: solipsizam, zatvorenost, nerazumevanje Drugog, odsustvo empatije, medije, politiku… Volas ne piše uštogljenim, akademskim stilom, već je pun žargona, izmišljenih reči i lokalizama, ali to je samo zamka, jer vas ispod površine čeka duboko promišljanje i neobični uglovi posmatranja pojava za koje ste mislili da su vam dobro poznate.
Volas se trudi da ne zauzima tvrd stav tako što se nagne na jednu stranu i ne pušta je. O čemu god da piše pokušava da razradi i kritikuje argumente svih „zaraćenih“ strana. Tako da čitalac dobije celu sliku, ali i da nesumnjivo razume jasan autorov stav. Volas to radi maestralno. Tako nas uči da razumemo druge, da nakratko uđemo u njihove cipele. A to je dragoceno iskustvo. Probajte jednom, na bilo koju temu. Promeniće vas iz temelja. Kao, uostalom, i čitanje makar jednog eseja ili priče Dejvida Fostera Volasa.